|
'''Епидемиологија могућих здравствених поремећаја здравља хомосексуалних, бисексуалних, трансродних и интерполних особа''', је посебна област медицине која се бави проучавањем и превенцијом поремећаја и болести укод [[ЛГБТ|ЛГБТИ]] особа, у циљу превенције, продужавања живота и унапређења здравља, и саставни је део организованих напора друштва (СЗО, 1999), у циљу здравствене подршке и ослобођења од било каквог облика здравствене дискриминације ЛГБТЛГБТИ особа, која је и даље присутна у здравственим установама у свету.
Када су се сазнања о хомосексуалности преселила из области психијатријске патологије у домен нормалног физиолошког људског сексуалног понашања, започета су биолошка али епидемиолошка истраживања у многим областима медицине, која су за сада успела да дефинишу хомосексуалност, али не и да у потпуности открију све поремећаја везане за физичко и ментално здравње ЛГБТЛГБТИ, пре свега оне у областима психе, емоција, начина живота и могућих пратећих полнопреносивих и других болести.<ref name="ref1">Chadler Burr ''Homosexuality and Biology'' pp. 1 [http://www.theatlantic.com/magazine/archive/1997/06/homosexuality-and-biology/4683/1/ Atlantic magazine 1997.]</ref>
И поред тога што је медицинска наука доказала да хомосексуалност није „никакав поремећај“, у међувремену су настала бројна нова истраживања, која су показала да хомосексуални начин живота укључује и одређени специфични ризик за телесно и душевно здравље ЛГБТЛГБТИ, о чему говори и признати научник Dr. ''J. M. Bailey'', након вишегодишњег истраживања хомосексуалности код близанаца. У часопису „Archives of General Psychiatry“ образложио је зашто ЛГБТЛГБТИ особе много чешће од других имају психичке и органске сметње и наводи неколико хипотеза, и могућих смерова истраживања које би одговориле на питање о менталном здрављу ЛГБТЛГБТИ особа. Прва хипотеза коју он износи је повезаност менталног здравља и друштвене репресије и велике количине стреса коју ЛГБТЛГБТИ особе доживљавају. Друга су одступања од нормалног развоја и на који начин се манифестују друга одступања од нормалног развоја, попут леворуких људи који имају везе са менатлним здрављем и хомосексуалношћу. Трећа хипотеза је истраживање у смеру рода и зашто, рецимо, поједина истраживања указују да геј мушкарци и хетеросексуалне жене на психолошким тестовима показују већи степен неуроза од хетеросексуалних мушкараца. Четврта хипотеза је указивање на различите животне стилове хомосексуалаца и хетеросексуалаца повезаних са, рецимо, чешћим промискуитетом код хомосексуалца.<ref name=autogenerated1>Bailey JM (1999). ''Homosexuality and mental illness''. Archives of General Psychiatry 56 (10): 883–4. {{doi|10.1001/archpsyc.56.10.883}}. {{PMID|10530627}}</ref>
Већина стручњака данас, слаже се, да се хомосексуалност развија кроз породичне, биолошке и друштвене утицаје, који су потенцирани нешто другојачијим следом одлука које појединац доноси у свом животу, па је тако епидемиолошка структура поремећаја здравља у хомосексуалних особа нешто другојачијадругачија, од оне код хетеросексуалаца.<ref>Bailey JM, Nothnagel J, Wolfe M (1995). ''Retrospectively measured individual differences in childhood sex-typed behavior among gay men: Correspondence between self- and maternal reports''. Archives of Sexual Behavior 24 (6): 613–22</ref>
== Полазне поставке и истраживања ==
|
