Вучко Јоксимовић — разлика између измена

Интелектуалац поред знања мора да има образ, да има храброст да одбрани себе, али и чојство којим брани друге од себе.([[Марко Миљанов]]). Како је говорио професор [[Владета Јеротић]] (парафразирано)ː знање + образ = интелектуалац = образовање. Етимологија пojma образовање потиче од ријечи образ - а датује из времена када су наше прамјаке по динарским гудурама чувале стоку и сопствени ОБРАЗǃ Вучко је за дефиницију "интелектуалац" имао и потребан и довољан услов.

<ref>[http://www.arhivcacak.org.rs/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=146&cntnt01returnid=147 Arhiv Cacak - Вести<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>

== [[Канонизација]]<ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref> ==

Током бугарске окупације, нове власти нису бирале начин како да изврше бугаризацију локалних Срба. Жртва насилне бугаризације био је и Вучко Јоксимовић <ref>[https://books.google.rs/books?id=rvvlAAAAMAAJ&q=%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&dq=%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjEp8ig7ffXAhXBlxoKHYmfDkcQ6AEINzAE Pobune u Srbiji izazvane od strane Austro-Nemaca i Bugara u okupiranim ... - Serbia. Narodna skupština - Google Књиге<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>, коме су 24. јануара 1916. године за замјену за живот понудили да промјени презиме Јоксимовић у Јоксимов. Након што је одбио, одвели су га у сурдуличке кршеве изнад [[Манајлски тунел|Манајлског тунела]] гдје су наставили са тортурама. Послје поновног одбијања да прихвати бугарске захтјеве тражили су да "ОЧЕ НАШ" изговори на бугарском језику. "ОЧЕ НАШ" је изговорио на српском језику. Професор Вучко Јоксимовић није само ризиковао свој живот за одбрану Српства и свега што је српско, већ је ризиковао и животе своје породице. (Најстаријег сина Миодрага, који је имао само седамнаест година и био гимназијалац, Бугари су као данак и одмазду за Вучкову "непослушност" одвели у један од концентрационих логора у Бугарској. Три године је Миодраг био утамничен. 1919. је ослобођен. Завршава гимназију и Грађевински факултет у Београду. Постаје реномирани пројектант мостова, пруга и других објеката по цијелој Краљевини Југославији. Трогодишње тамновање је проузроковало и болест од које умире у 43 години живота - "Политика",24.5.1940.)<ref>[ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/05/24#page/10/mode/1up{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}]</ref>