Црква Светог Михаила код Стона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ситна допуна
Нема описа измене
Ред 8:
| висина =
}}
'''Црква светог Михаила код Стона''' спада у ред најстаријих цркава на ''[[Српско приморје|српском Поморју]]'' која се налази недалеко од данашњег [[Стон]]а на [[Пељешац|Пељешцу]], а сматра се да је [[задужбина]] првог српског краља [[Михаило Војислављевић|Михаила Војислављевића]] (око [[1050]] — [[1081]]) и да је подигнута и [[живопис]]ана око [[1080]]. године<ref name="Српске династије">{{АВРЉ-СД}}</ref><ref name="Јоца">{{ЈД-КИС}}</ref> у старом Стону<ref name="Аца" /> на месту старије и веће цркве, која је могла бити седиште [[Захумље|захумског]] [[епископ]]а у [[9. век|IX]] и [[10. век|X веку]]<ref name="Ђока">{{ЂЈ-СП}}</ref>. Постоји и мишљење да је то задужбина [[Михаило Вишевић|Михаила Захумског]] из 10. века.{{Напомена|Ђорђе Јанковић је писао да је Стону постојала у 10. веку епископска и престона црква за Захумље, а за неке камене украсе из познате “црквице краља Михаила” писао је “Тешко је ближе датовати ове рељефе, али неке плоче делују као 10. столеће, а неки комади могу бити старији.”{{sfn|Јанковић|2007|p=122}} Такво писање Ђ. Јанковића отворило је могућност да је Црква Светог Михаила у Стону настала у 10. веку, а не у 11. веку. У једном чланку објављеном 2016. године Ивана Томас је писала да време изградње владарске капеле Св. Михаила вероватно треба повезати са првим важним захумским владарем у Стону Михаилом Вишевићем, када је Стон био управно и црквено средиште његове државе.{{sfn|Томас|2016|p=41}} После, 2018. године Александар Узелац у другом чланку је изнеопоновио мишљење да је мала Црква Светог Михаила у Стону задужбина Михаила Захумског из 10. века, а не Михаила Зетског из 11. века,. а тоТо мишљење су прихватили још неки историчари, као Логос., Оди тада отворено јеотворили питање: Да ли је у њој портрет краља Михаила Зетског, или краља Михаила Захумског?{{sfn|Логос|2017|p=32 са напоменом 93}}}} Спада у ред цркава са продуженом основом и то њихову сложенију варијанту тј. у ред [[Једнобродна црква|једнобродних цркава]] са [[Купола|куполом]] и најзначајнији<ref name="Јоца" /> је споменик те врсте на ''српском Поморју''.
 
Фрескопис припада [[Романика|ранороманичком сликарству]] и сличан фрескопису који се може наћи у [[Бенедиктинци|бенедиктанским]] манастирима, али и са [[Француска|француским]] фрескама из [[12. век|XII]] и [[13. век|XIII века]]. Српски [[историја уметности|историчар уметности]] [[Светозар Радојчић]] је у фрескопису уочио тематску сличност са деловима ''„[[Летопис попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]“'', нарочито са делом о животу [[Јован Владимир|Јована Владимира]] (око [[991]] — [[1016]])<ref name="Јоца" />. Најзначајнија фреска у цркви је свакако [[ктитор]]ска композиција на којој је приказан сам краљ Михаило са моделом цркве и краљевским [[вијенац|венцем]] западног типа, што иде у прилог тези да је потврду краљевског достојанства добио од папе [[Папа Гргур VII|Гргура VII]] ([[1073]] - [[1085]]). Поред фрескописа, цркву је красила и богата камена [[орнамент]]ика<ref name="Аца">{{АД-МА}}</ref>, која се данас налази у стонском [[лапидаријум]]у.
Ред 50:
* {{ЈД-КИС}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско поморје од 7. до 10. столећа|url=https://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf|year=2007|location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Томас|first=Ивана|title=Нова промишљања о цркви Св. Михаила у Стону|url=https://morepress.unizd.hr/journals/arsadriatica/article/download/176/268|year=2016|location=Задар}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар|title=Историја Срба. 1, Допуна 4 ; Историја Срба. 5|url=https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location=Београд|publisher=АТЦ|isbn=978-86-85117-46-6}}