Пљевља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 52:
У османским изворима први пут се помиње у сумарном попису 1469 године. Џемати [[Цветко Немањић|Цветка]],Брајка,Гојака и Витомира љетовали су у мјестима: [[Засада (Бобово)| Засада]], [[Љубишња]],Коњско Поље,Обзир,Љешница и Хранац''.
 
Након коначног пада Српског царства 1371. године [[ Кукањ]] је посјед моћне породице [[Косаче|Косача]], у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњовјековни посједи по титули херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића КосачеиКосаче]] и презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно [[Стара Херцеговина]] (југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област [[Манастир Милешева]]. Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од [[Свети Сава|Светог Саве]], у жељи за обнављањем урушене средњовјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег [[Стефан Вукчић Косача]] је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у [[Херцег Нови|Нови]] (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.
 
Из средњовјековног периода, остао је сачуван [[Манастир Света Тројица]] и релативно добро очувани остаци Каструма Козник, на око 20 км југоисточно од данашњих Пљеваља.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пљевља