Максим Веган

Максим Веган (франц. Maxime Weygand, 21. јануар 1867-28. јануар 1965) био је француски генерал који је играо истакнуту улогу у Првом и Другом светском рату.

Генерал Максим Веган (1933).

Војна служба

У Првом светском рату, Веган је био начелник штаба француске 9. армије, а 1918. постао је начелник Штаба савезничких армија на Западном фронту и стални француски војни представник у комитету за припрему мировних уговора. Од 1920. учествовао је у реорганизацији оружаних снага Пољске и њиховом ангажовању у совјетско-пољском рату. Од 1923. био је високи француски комесар у Сирији, а 1930. постао је начелник генералштаба.

У Другом светском рату био је командант француских снага на Блиском истоку, а од 19. маја 1940. био је главнокомандујући свих франциских снага. Пре почетка битке за Француску (5. до 11. јуна) покушао је да утиче на владу да склопи примирје. 16. јуна 1940. постао је министар одбране у колаборационистичкој влади генерала Петена. Од 6. новембра 1940. до новембра 1942. управљао је француским поседима у северној Африци, водећи повремено тајне преговоре са представницима САД, због чега су га, приликом боравка у Француској, Немци затворили и интернирали.

После Другог светског рата, до маја 1948. био је под истрагом француског судства због учешћа у вишијевској влади.

Писац

Најважнија дела су му:

• Тирен (1931)
• Историја француске војске (1938)
• Фош (1947)
• Мемоари I-III (1950-1957)

Литература

• Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394.