Винка Лозића шаљиви календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м 11sasapus11 преместио је страницу Винка Лозића шаљиви календар (календар) на Винка Лозића шаљиви календар: У самом називу је већ реч календар. |
Нема описа измене |
||
Ред 23:
| вебсајт =
}}
'''Винка Лозића шаљиви календар''', наше прво шаљиво издање, покренуо је у [[Будим|Будиму]] [[Јован Стерија Поповић]] [[1830]]. године.<ref name="календар1">{{cite book |last1=Рошуљ |first1=Жарко |title=Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918) |date=2017 |publisher=Матица Српска; Институт за књижевност и уметност |location=Нови Сад; Београд |pages=19-20; 44-46}}</ref>
== Историјат ==
У Будиму је Јован Стерија Поповић [[1830]], [[1832]]. и [[1835]]. објавио своја три „Винка Лозића шаљива календара“ и то су били први шаљиви годишњаци покренути у српској периодици.
У њима се могао прочитати и овај афоризам:
{{цитат2|''Питали једнога, зашто је себи малу жену узео – Мој брате, одговори овај, кад се зло бира, треба најмање изабрати.<ref name="расен2" />''}}
=== Варијанте ''Винка Лозића шаљивог календара'' ===
Јован Стерија Поповић је објавио три „Винка Лозића шаљива календара“:
# ''Нови забавни календар'' / У којем се свашта налази, али само нема што се тражи.– Будим, 1830. године.
Ред 38:
=== Ауторство ===
Око Стеријиног ауторства, посебно када је у питању издање из 1830. године многи аутори се не слажу. Стерија није потписао 1830. године издање првог календара те је то дало повода да му се оспорава ауторство. У књизи „Летопис српског народа“ [[Миодраг Матицки|Миодрага Матицког]] стоји да је Павле Шафарик изнео мишљење да је аутор Новог забавног календара „који је израдио Винко Лозић, астролог“ у ствари Аврам Бранковић.<ref name="календар1" />
=== Периодичност излажења ===
Издата су три календара: 1830, 1832. и 1835. године.
Ред 49:
== Карикатуре ==
Прва штампана карикатура у српској шаљивој периодици објављена је у Стеријином ''Винка Лозића шаљивом календару'', чији је аутор био сликар [[Димитрије Аврамовић]], који се данас сматра „оцем српске карикатуре“.<ref name="расен2">{{cite web |title=Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре |url=http://www.rasen.rs/2017/07/kraljica-natalija-pisala-aforizme-milos-obrenovic-narucivao-karikature/ |website=Расен |accessdate=10. 9. 2020}}</ref>
== Особеност календара ==
Стеријин поступак при изради ових календара је био особен. Престављају пародије, попут Раблеове из 1455, разних „прогностигона“ који су објављивани широм Европе од бројних „асролога“. Стеријин шаљиви календар је први такве врсте у нашој периодици и био је узор многим нашим ауторима.<ref name="календар1" />
== Нова издања календара ==
Штампано је фототипско издање [[1956]]. године, а шири избор ових календара објављен је у ''Даници'', српском народном календару за [[2006]]. годину који издаје Вукова задужбина у Београду.<ref name="календар1" />
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||