Врата од утробе — разлика између измена

| опис =Треће издање у издању ''БИГЗ-а'' (прва два издања изашла су у издању изд. кућекући ''Напријед'')

У овом [[роман-хроника|роману-хроници]] приповеда се о животима становника малог [[Херцеговина|херцеговачког]] места Л. [[Хроника (историографија)|Хроничарски]] елементи везани су за ток [[имплицитни наратор|имплицитног наратора]] –чије испрекидано приповедање обухвата догађаје пре, током и непосредно после [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="polja">{{cite journal |last1=Mareš |first1=Danijela |title=Mirko Kovač: postmodernizam i proza |journal=Polja: mesečnik za umetnost i kulturu |volume=God. 36, br. 371/372 (jan-feb. 1990)|pages=23-25 |accessdate=11. 9. 2020}}</ref> Иако је приповедач романа, по многим одликама, објективан и неутралан хроничар, он не крије да пише о трагичној судбини своје породице и других ликова које је познавао.{{sfn|Рибникар|1981|p =339}}

Књижевна критика је роман дочекала похвалама. Награђен је [[НИН-ова награда|НИН-овом наградом]] за најбољи роман 1978. године и [[Награда Жељезаре Сисак|Наградом Жељезаре Сисак]], а потом и наградоманаградом [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] за најчитанију књигу 1979. године.<ref>{{cite web |title=Intervju |url=http://www.yugopapir.com/2017/11/mirko-kovac-vrata-od-utrobe-obracam-se.html |website=.yugopapir.com |accessdate=11. 9. 2020}}</ref> Књижевни историчари га сматрају једним од важнијих романа првог таласа [[Постмодернизам|постмодернизма]] у југословенској књижевности. Иако су прва издања штампана на [[Српски језик|српском језику]], а роман је уз дозволу аутора објављен 1981. у [[Нолит]]овој едицији 50 најбољих српских романа,{{sfn|Рибникар|1981|p =339}} Мирко Ковач је након сукоба са српским националистима и пресељењем у [[Ровињ]] почетком деведесетих, одлучио да стил романа прилагоди [[Хрватски језик|хрватском језику]], те је касније и штампан у едицијама најбољих хрватских романа.

Условно за главни приповедачки ток у роману може се узети судбина приповедачевих родитеља Росе и Стјепана К. У првом поглављу се приповеда о породичном пореклу и родослову, док су Роси и Стјепану посвећени друго, осмо, једанаесто, дванаесто и тринаесто поглавље. Наравно, они у осталим поглављима нису заборављени већ су индиректно присутни или се спомињу у корелацији са другим јунацима. Отворена структура романа омогућила је Ковачу да унесе већи број ликова, а све личности су обједињене местом збивања – мали град Л. У Херцеговини.

ЧетириОтворена поглављаструктура посвећенаромана омогућила је Ковачу да унесе већи број ликова, а све личности су појединимобједињене житељимаместом местазбивања – мали град Л. којиУ суХерцеговини. уЖитељима некојместа корелацијиЛ. сапосвећена породицомсу Стјепаначетири Кпоглавља. О судбини Димитрија В. [[комунисти]], првоборцу и представнику комунистичке власти, и његовом брату Милутину приповеда се у трећем поглављу, о Стјепановом трговачком помоћнику у дућану Ђурици Мркајићу у шестом, о Паолу Мензеу у седмом, а о Стјепановом брату Томиславу К. у десетом поглављу.

ДваПоред ових поглавља нисуисприповеданих у хроничарском стилу, у роману постоје два поглавља која се заснивају на написанадругачијим техникомстратегијама хроникеприповедања; Четврточетврто поглавље је у виду [[Писмо|писама]] [[Фрањевци|фра]] Иноћенција свом пријатељу Стјепану, а девето је у виду [[календар]]а које исписује Стјепан. Ти календраи се могу сагледавати као унутрашња хроника у оквиру хронике јер имају све одлике интимног дневника у коме је записана мудра порука о животу.<ref name="polja"></ref>

Хрватски књижевник [[Miljenko Jergović|Миљенко Јерговић]] сматраје у есеју, где се присећао свог познантства са Ковачем и његовог стваралаштва, истакао: {{цитат3|Ковач је хиперреалист, квазидокументарист, произвођач чаролија, велики породични и завичајни писац. Оно што он упетља у “Вратима од утробе” не би распетљао ни најспособнији полицијски истражитељ, ни књижевни аналитичар, текстолог, детектив – ако такви још и постоје у овоме језику – али ништа ту није наметљиво, сувишно ни оптерећујуће. Прича тече онако како тече вријеме. Неравно и скоковито.<ref>Miljenko Jergović, ''[https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/vrata-od-utrobe-roman-je-o-hercegovini-o-biblijskom-jobu-i-o-komunizmu/ “Vrata od utrobe” roman je o Hercegovini, o biblijskom Jobu i o komunizmu]'', www.jergovic.com, 08. 10. 2016. (Pristupljeno: 11. 9. 2020)</ref>}}

Ковач је на основу романа написао сценарио за филм „[[Вечерња звона]]” изкоји је приказан [[1986]]. Филм је режирао [[Лордан Зафрановић]], а главне улоге играјусу играли [[Раде Шербеџија]], [[Петар Божовић]] и [[Миодраг Кривокапић]].