Крагујевац — разлика између измена

У Крагујевцу је у овом периоду постојале и Прва југословенска овлашћена фабрика за производњу поврћа, воћа и меса, фабрику пекмеза, буради и бомбона Светозара Стефановића, фабрика коже, Прва крагујевачка фабрика кеса Милана Голубовића основана 1923, фабрика леда и сода–воде Секуле Кнежевића (1930), фабрика леда Косте Мишића (1934), Механичка ткачница Душана М. Стојановића (1936) и др.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 58</ref>

 

 

Највећи комунални проблем у граду је било снабдевање водом, нарочито у летњем периоду, када је 40.000 становника зависило од неколицине чесама и бунара, и од куповања воде од сакаџија.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/07/04?pageIndex=00003 "Време", 4. јул 1936]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Зато је на реци Грошници 1938. подигнута највећа водојажа у Југославији, са [[Грошничко језеро|Грошничким језером]] за водоснабдевање.