Гајица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м променио је степен заштите странице „Гајица” ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (неодређено) [премештање=дозвољено само администраторима] (неодређено)) |
Придодат засебан пасус у уводном одељку са потребним референцама, и убачена скраћеница "тзв." на местима које изричито захтева српска филологија ознака: враћена измена |
||
Ред 1:
'''Гајица''', позната још и као '''бошњачка латиница''', '''српска латиница''' или '''хрватска латиница''', облик је [[латиница|латиничког]] [[писмо|писма]] који се користи у тзв.[[бошњачки језик|бошњачком]], [[српски језик|српском]] и тзв.[[хрватски језик|хрватском језику]]. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[чешка латиница|чешкој латиници]] [[Јан Хус|Јана Хуса]]. Незнатно измијењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], тзв.[[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за [[латинизација|латинизацију]]. [[Павле Ритер Витезовић]] предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На [[Српска ћирилица|српској ћирилици]] примјењен је сличан концепт, а озваничио га је [[1818]]. године српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић]]. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.
Професор [[Петар Милосављевић]] у раду „Научни порази хрватске филологије“ поводом вуковице и гајице закључује: „Као што српска страна има право да заштити и своју ћирилицу (‚вуковицу‘) и своју латиницу (која се такође може назвати ‚вуковица‘, јер ју је Вук први објавио у том облику), тако и хрватска страна има право да заштити своје писмо, ону латиницу коју је за хрватски језик (кајкавски) створио Људевит Гај у својој првој књижици: Кратка основа хорватско-славенског правописања (1830) и која са правом може да се назива ‚гајица‘“ (стр. 250-251).<ref>{{cite web|url=https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/06/3-8.pdf |title= Милосављевић, Петар (2007), Научни порази хрватске филологије, стр.250-251.}}</ref> Другим ријечима, Милосављевић је утврдио да српска латиница, којом данас пишемо, није никаква „гајица“ (Lj. Gaj, Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa, 1830) него јесте управо латиница из Вуковог Првог српског буквара (1827).<ref>{{cite web|url=http://moesiotes.blogspot.com/2011/02/blog-post_8789.html |title= Милосављевић, Петар (2011), Данашња српска писма: ћирилица и латиница (језик: српски). Приступљено 15.9.2020.}}</ref>
Правопис бошњачког језика <ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> одређује равноправну употребу латинице и ћирилице, српски наводи да је ћирилица примарно писмо српског језика <ref>Правопис српскога језика]]|year=2010| publisher = Матица српска| location = Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0| chapter = Речник|pages=282</ref>, док се у хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб| last2 = Могуш | first2 = Милан | pages = 12}}</ref>▼
▲Правопис тзв. бошњачког језика <ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> одређује равноправну употребу латинице и ћирилице, српски наводи да је ћирилица примарно писмо српског језика <ref>Правопис српскога језика]]|year=2010| publisher = Матица српска| location = Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0| chapter = Речник|pages=282</ref>, док се у тзв. хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб| last2 = Могуш | first2 = Милан | pages = 12}}</ref>
== Употреба у државама ==
Линија 136 ⟶ 138:
== Рачунарство ==
[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век|20. вијека]] настала је општа пометња о правилном [[енкрипција|кодирању]] карактера који се користе при писању текста на тзв. гајици на рачунарима.
* Био је покушај да се примјени [[7-бит]]ни ''-{[[YUSCII]]}-'', касније ''-{CROSCII}-'', који је укључивао пет слова са дијакритичким знаковима који су имали додатке од пет знакова која нису слова ([, ], {, }, @), али је то на крају било неуспјешно.
* [[8-бит]]ни ''-{[[ISO/IEC 8859-2|ISO 8859-2]]}-'' (''-{Latin-2}-'') стандард је развијен од стране ''-{[[Међународна организација за стандардизацију|ISO]]}-''.
| |||