Кападокија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
photo |
м Две кратке допуне; додате три повезнице. |
||
Ред 4:
[[Датотека:Каппадокия положение в Римской империи.png|thumb|299x299px|<center>Провинција Кападокија у саставу [[Римска империја|Римске империје]] ]]
{{Историја Турске}}
'''Кападокија''' ([[антички грчки језик|антгрч.]] -{''Καππαδοκία'' [''Kappadokía'']}-) је у [[антика|античком]] свету била велика територија у [[Мала Азија|Малој Азији]], данашњој [[Турска|Турској]]. У време [[Херодот]]а, Кападочани су заузимали сву земљу од [[
Кападокија у географском смислу се на југу граничила са Тауром, на истоку са [[Еуфрат]]ом, на северу са [[Црно море|Црним морем]], а на западу са великим сланим језерима у унутрашњости [[Мала Азија|Мале Азије]].
Ред 22:
Под [[Аријарат IV|Аријаратом IV]], Кападокија је дошла у контакт са Римом, прво као његов непријатељ и савезник римског противника [[Антиох III Велики|Антиоха III]], а затим као његов савезник против македонског краља [[Персеј Македонски|Персеја]]. Наредни кападокијски краљ [[Аријарат V]] у великој мери је помогао Римљанима у обрачуну против Аристоника [[130. п. н. е.]], који је покушао да узурпира престо Пергама, државе која је у том часу постајала римска провинција Азија.
[[Датотека:Cappadociasunrise.jpg|мини|]]
Рим је подржао Кападочане у борби против [[Митридат VI Понтски|Митридата VI]]. Рат између две силе се у великој мери водио управо на територији Кападокије, нарочито у [[Други Митридатски рат|Другом]] и [[Трећи Митридатов рат|Трећем митридатском рату]]. Римски поредак је успостављен у Малој Азији, тиме и у Кападокији, након [[Гнеј Помпеј Велики|Помпејевог]] похода у [[Трећи Митридатов рат|Трећем Митридатском рату]], [[63. п. н. е.]]. У римском грађанском рату, Кападокија је била на страни Помпеја против [[Гај Јулије Цезар|Цезара]], а касније на страни [[Марко Антоније|Марка Антонија]] против [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. Након ових ратова, Кападокија је била нејака клијентска држава, без стварне самосталности. Крај династије је дошао коначно 17. године, када је цар [[Тиберије]], начинио од Кападокије римску провинцију, спојену са [[Понт]]ом и [[Мала Јерменија|Малом Јерменијом]].
== Православље у Кападокији ==
[[Датотека:Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 1 11 2004.jpg|мини|десно]]
У раном [[хришћанство|хришћанству]], стара престоница Кападокије, [[Мазака]], под новим именом Кесарија (Ћесарија) била је важно епископско средиште.
Тројица [[кападокијски очеви Цркве|кападокијских очева]] - [[Василије Велики]], [[Григорије Ниски]] и [[Григорије Назијански (старији)|Григорије Назијанзин]] - су необично важна за рану историју цркве. У време преподобног [[Симеон Столпник Старији|Симеона Столпника]] (+459) хришћанство је у Кападокији цветало. Укупно, Кападокија је било необично важна земља за рану историју хришћанства. Све до [[1071]]. године Кападокија је била део [[Византијско царство|Византије]]. Више од три хиљаде цркава, сведоче о православном и грчком карактеру прошлости Кападокије. Последњи православни хришћани су напустили Кападокију током [[етничко чишћење|етничког чишћења]], и [[геноцид]]а које је [[Турска]] спровела над [[Грци]]ма од [[1922]]. до [[1924]]. године.<ref>Oberheu S. ve Wadenpohl, M., Cappadocia: a Travel Guide Through the Land of Fairychimneys and Rock Castles, GmbH, Norderstedt, 2010.</ref>
[[Датотека:Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 3 11 2004.jpg|мини|десно]]
| |||