Струга — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
|||
Ред 39:
Као претплатници једне српске књиге у Београду се јављају 1844. године двојица читалаца "из Оридске нахије" - "села Оструга": Аранђел Томановић и Недељко Несторовић.<ref>Матеј Костић: "Примјери добродјетељи", трећи део, Нови Сад 1844. године</ref> Биографску књигу о Господу Исусу Христу набавили су грађани Струге и "Охридског окружја" 1857. године. Око те Берићеве књиге формиран је претплатнички пункт у који су ушли: Јован Коковчевић коџабашај дјелатељ сребра и злата, Наум Хаџи Христић учитељ 2. класе, Танасије Чакаровић за сина Крсту, Анастас Хаџов Спасић терзија и псалмопевац у манастиру Калишке Богородице, Наум Христић бивши учитељ у Крушеву, Никола Хаџов Димитријевић меанџија у П. Мајдану, Цветко Белић за синове Димитрија и Николу, Стојан Муштовић кафеџија за сина Захарија, Јован Крљевић симиџија, Димитрије Качаровић пекар, Апостол Чакаров Јовановић меанџија у Пожар. и Трајко Ристић бакалин струшки.<ref>Јован Берић: "Живот Господа и спаса нашег Исуса Христа", Земун 1857. године</ref>
Године 1912. Струга се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Повлачењем границе 1920. остала је без најбогатијих села али ипак није превише заостала, а ситуација се поправила споразумом о слободној пограничној трговини 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/09/18?pageIndex=00012 "Време", 18. септ. 1937]</ref> Од [[1991]]. године град је у саставу [[Северна Македонија|Северне Македоније]].
== Становништво ==
| |||