Димитрије Милаковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 34:
1836. године је поново путовао у [[Руско царство|Русију]], где је боравио око годину дана.{{sfn|Окука|1989|p=208}} Након овога, он постаје лични секретар владике Његоша. Током боравка у Русији, примио је [[Орден Светог Владимира]]. Постао је дописни члан новооснованог [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] 1842. године.{{sfn|Милаковић|p=4}}
 
Након смрти владике Петра II, путовао је са владиком [[Данило I Петровић Његош (књаз)|Данилом]] у [[Петроград]], где владика постаје световни кнез [[Кнежевина Црна Гора|Црне Горе]]. У повратку, Димитрије је проверопровео неко време у [[Трст]]у, где је тражио податке о црногорској историји. Након тога је провео две и по године у [[Београд]]у, из ког се преселио код свог брата у Дубровник. У Дубровнику је био три године, и тамо се бавио књижевним пословима.{{sfn|Милаковић|p=4}}
 
Након што је аустријска полиција запленила неке његове хартије у оквиру истраге, Димитрије је одлучио да пође за Петроград у фебруару 1858. године.{{sfn|Милаковић|p=4}} Сада већ слабог здравља, разболео се у [[Варшава|Варшави]]. Након што се мало опоравио, прешао је у [[Дрезден]] где је намеравао да настави лечење и одатле оде на неко време у [[Париз]]. Међутим, умро је 27. августа 1858. у Дрездену.{{sfn|Милићевић|1888|p=343}}{{sfn|Окука|1989|p=208}} Његов брат је поручио да се из Дрездена превезе у [[Липско]], где је сахрањен на православном гробљу.{{sfn|Милаковић|p=5}}