Александријска богословска школа — разлика између измена

Остали значајни теолози који су повезани са школом укључују [[Ориген Адамантије|Оригена]], [[Григорије Чудотворац|Григорија Тауматурга]], [[Хераклије Александријски|Херакласа]], [[Дионисије Александријски|Дионисија „Великог“]] и [[Дидим Слепи|Дидима Слепог]]. Други, укључујући [[Јероним Стридонски|Јеронима]] и [[Василије Велики|Василија]], путовали су у школу ради комуникације са тамошњим научницима.

[[Коптска богословија|Коптска богословска школа]] у Каиру тврди да она има континуитет са древном школом.

Александријска катехетска школа је најстарија [[Катихизис|катехетска школа]] на свету. [[Јероним Стридонски|Јеронима]] бележи да је хришћанску школу у Александрији основао сам свети [[Марко Јеванђелиста|Марко]] ,<ref>{{Cite web|url=http://www.copticchurch.net/topics/patrology/schoolofalex/I-Intro/chapter1.html|title=The School of Alexandria - Part I - An Introduction to the School of Alexandria|website=www.copticchurch.net|access-date=2017-09-17}}</ref> а први управник кога је именовао свети Марк био је свети [[Јустус Александријски|Јустус]], који је касније постао шести александријски епископ.<ref>{{Cite web|url=http://www.lacopts.org/index.php/site/entry/1970/|archive-url=https://web.archive.org/web/20060614171012/http://www.lacopts.org/index.php/site/entry/1970/|url-status=dead|archive-date=2006-06-14|title=Saint Mark and the Church of Alexandria|date=2006-06-14|access-date=2017-09-17}}</ref> Постоји још једно мишљење да је школа основана средином другог века,<ref>{{Cite news|url=http://www.britannica.com/eb/article-9005632/School-of-Alexandria|title=School of Alexandria {{!}} institution, Alexandria, Egypt|work=Encyclopedia Britannica|access-date=2017-09-17|language=en}}</ref> око 190.г. н.е.

Под вођством научника [[Пантен Александријски|Пантена]], александријска школа је била важна институција религиозног учења, где су ученике подучавали научници попут [[Атинагора Атински|Атинагоре]], Клемента[[Климент Александријски|Климента]], Дидимуса[[Дидим Слепи|Дидима]] и великог [[Ориген Адамантије|Оригена]], који се сматрао оцем теологије и који је такође био активан на пољу коментарисања и упоредних библијских студија. Многи научници, попут [[Јероним Стридонски|Јеронима]], посетили су Александријску школу да би разменили идеје и директно комуницирали са њеним ученицима.

Делокруг ове школе није био ограничен на теолошке предмете. Осим предмета попут теологије, хришћанске филозофије и Библије; такође су предаване науке, математика и грчка и римска књижевност, логика и уметност. Метод питања и одговора за коментаре започео је тамо, и 15 векова пре [[Брајева азбука|Браја]], слепи ученици у школи су користили технике резбарења дрвета да би читали и писали.

„Прича о Александрији почиње са [[Александар Велики|Александром Великим]]. Освојивши Египат, задужио је [[Птолемеј I Сотер|Птоломеја Лага]] да изгради Александрију. Улице су биле засноване на Аристотеловом идеалном урбанистичком плану; пројектоване су на правоугаоној мрежи и оријентисане су на југозапад како би пружили заклон од северног ветра и искористили западни ветар. Поред [[Серапеум|Серапеума]](храм) стајала је Библиотека ћерка. Била је отворена за јавност и према песнику [[Калимах|Калимаху]] садржала је 42.800 књига. У срцу класичног града лежао је [[Александријски Мусеион|Мусеион]], прва јавна истраживачка установа и Велика библиотека, за коју се наводи да је садржала 700.000 свитака. Музеј и библиотека нису били отворени за јавност, већ су били резервисани за научнике који су се бавили истраживањима из обасти филологије, математичких наука и астрологије. Обе институције биле су чувене по својим достигнућима. Математичку школу основао је [[Еуклид]] у четвртом веку пре нове ере. Први директор библиотеке, [[Ератостен]], био је прва особа која је израчунала обим земље, у оквиру два процента савремених мерења. "<ref>Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010</ref>

"Сврха школе била је снабдевање знањем бранилаца хришћанске вере. Светску славу није стекла све док [[Пантен Александријски|Пантен]] није постао њен учитељ. Био је родом са [[Сицилија|Сицилије]], а пре преласка на хришћанство, [[Stoicizam|стоички]] филозоф. Каже се да га је обратио један од ученика [[Марко Јеванђелиста|Светог Марка]]. Постао је управник Катехетске школе око 180. Одмах је кренуо са увођењем промена које су у великој мери допринеле њеној будућој слави. Спој који је постигао између теологије и филозофије. Климент, наследник Пантена, је на овај спој гледао сумњичаво. "<ref>Gilmartin, T., Manual of Church History, Vol.I, 1890</ref>...

Овој заједници су се супротставили „позитивни учитељи“ Западне цркве, нарочито [[Тертулијан|Тертулија]]н и [[Свети Кипријан]].

Пантенов наследник је био Тит Флавије Климент, [[Климент Александријски]]. Климент је постављен 192. године. На његова предавања је похађао је велики број пагана. Започео је са оним истинама које су се могле показати из филозофије, у сврху вођења својих слушалаца по степенима како би прихватили хришћанску веру. Није се ограничио на усмено предавање. Написао је бројна дела у корист оних који нису могли да присуствују његовим предавањима.

202 године је побегао у Палестину због прогона [[Септимије Север|Септимија Севера]]. После четири године вратио се ".<ref>Gilmartin, T., Manual of Church History, Vol.I, 1890</ref>

"Константинопољски сабор, сазван 381. године", мало након смрти светог [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]], "имао је далекосежне последице за Египат". Након што је прогласио примат [[Папа|римског епископа]] на штету александријске власти, у нередима који су избили уништена је школа. „Међутим, поново је отворена на другом месту 1893. године.<ref>Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010.</ref>

Ориген је предузео ово велико дело да докаже (образложи)верзију Библије [[Септуагинта|Септуагинте]]. Оригинални рукопис је сачуван у Цезареји, где је речено да су га Арапи уништили кад су град заузели 653. године. Управо је Ориген, на кога се генерално гледа као на оца библијске критике, дао Александријској катехетској школи висок карактер који је уживала у библијским студијама. Први је повукао јасну разлику између различитих чула која Свето писмо може имати, наиме, дословно, морално и мистично или алегоријско “.<ref>Gilmartin, T., Manual of Church History, Vol.I, 1890</ref>

„Александрија, некада дом чудима света, наставила је да пада из милости у немилост док је сваки нови владар градио мање грађевине које ће се мање памтити у слојевима над древним градом. Много је изгубљено. Локације древног ''[[Мусеион|Мусеиона]]'' са суседним школама и Велика библиотека, првобитне цркве Светог Марка и Катехетске школе нису познате; то нису ни гробнице Александра ни било које од древних улица које је описало толико посетилаца. Од две Сунчеве и Месечеве капије није преживео ни опис. "<ref>Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010.</ref>