Румунија — разлика између измена

Дакија је била позната по богатим налазиштима руде [[гвожђе|гвожђа]] а нарочито [[злато|злата]] и [[сребро|сребра]].<ref>{{cite web|title=Dacia-Province of the Roman Empire| publisher = United Nations of Roma Victor| url = http://www.unrv.com/provinces/dacia.php | textquote = "било је нађено у огромним количинама на [[Западни Карпати|Западним Карпатима]]. После Трајанових освајања, он је донео у Рим преко 165 тона злата и 330 тона сребра."| accessdate=10. 1. 2008}}</ref> [[Римско царство|Рим]] је колонизоао [[Дакија Феликс|Дакију Феликс]] колонистима из целог царства ({{јез-лат|ex toto orbe Romano infinitas}}).{{sfn|Deletant|1995|p=1}} Оваква колонизација је довела до употребе [[вулгарни латински|вулгарног латинског]] језика и периода интензивне [[Романизација (културна)|романизације]] која је резултовала настајањем прото-[[румунски језик|румунског језика]].{{sfn|Matley|1970|p=85}}{{sfn|Giurescu|1972|pp=43, 98–101,141}} Римска Дакија се налазила на удару [[Готи|Гота]] и слободних дачанских племена [[Карпи|Карпа]] између 240. и 256. године када је „Дакија изгубљена“ а [[Римско царство]] се повукло из Дакије око 271. године чиме је Римска Дакија постала прва провинција коју је Римско царство напустило.<ref>{{Cite book|last=Eutropius|authorlink= Eutropius (historian)|others = Justin, Cornelius Nepos| title = Eutropius, Abridgment of Roman History| publisher = George Bell and Sons|year=1886| location = London| url = http://www.ccel.org/p/pearse/morefathers/eutropius_breviarium_2_text.htm | accessdate=31. 8. 2008}}</ref><ref>{{cite web|last=Watkins| first = Thayer| title = The Economic History of the Western Roman Empire| url = http://www.sjsu.edu/faculty/watkins/barbarians.htm | quote = "Цар Аурелијан је увидео реалност војне ситуације у Дачији и око 271. године повукао Римске трупе из Дачије остављајући је Готима. Дунав је поново постао северна граница Римског царства у источној Европи."| accessdate=31. 8. 2008}}</ref>

До [[1541]]. године читав [[Балканско полуострво|Балкан]] и централни део [[Мађарска|Мађарске]] су постали провинције [[Османско царство|Османског царства]]. Насупрот томе, иако су Молдавија, Влашка и Трансилванија биле у оквиру Османског суверенитета, задржале су велики степен аутономије када су у питању унутрашњи послови и све до 18. века чак и одређени степен независности у спољним пословима. Током овог периода у овим провинцијама је постепено нестајао [[феудализам]] а било је и истакнутих владара као што су [[Василе Лупу]] и [[Димитрије Цантемир]] у [[Молдавија|Молдавији]], [[Матеј Бесараб]] и [[Константин Бранковеану]] у Влашкој, [[Јанош Хуњади]] и [[Габријел Бетлен]] у Трансилванији.<ref name="cumans">{{cite web| url = http://www.cambridge.org/catalogue/catalogue.asp?book|isbn=9780511110153&ss=fro9780521120289 | title = Cumans and Tatars| last=István| first = Vásáry| publisher = cambridge.org|Cambridge accessdate=7.University 9.Press |year=2009}}</ref>

[[Државни удар|Државним ударом]] извршеним [[1866]]. године је Александар Јоан Куза протеран а на његову позицију је постављен кнез [[Карол I Румунски|Карло I од Румуније]]. Током [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турског рата]] Румунија се борила на руској страни,<ref>{{Cite web|language|=Russian|title=San Stefano Preliminary Treaty|year=1878| url = http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/FOREIGN/stefano.htm | accessdate=31. 8. 2008}}</ref> и [[Берлински конгрес|Берлинским уговором]] 1878 велике силе су признале независност Румуније.<ref>{{Cite book|work=Internet Modern History Sourcebook| title = The Treaty of Berlin, 1878 — Excerpts on the Balkans|year=1878| place = Berlin| url = http://www.fordham.edu/halsall/mod/1878berlin.html | accessdate=31. 8. 2008| publisher = Fordham University|pages=}}</ref> Румунија је заузврат предала [[Руска Империја|Русији]] три јужна округа у [[Бесарабија|Бесарабији]] и припојила [[Добруџа|Добруџу]]. Кнежевина Румунија је [[1881]]. године дигнута на ниво краљевства а кнез Карло је постао Краљ Карло I.

[[Тријанонски споразум]] ратификован 1920. године је установио суверенитет Краљевине Румуније над Трансилванијом. Уједињење Буковине са Румунијом је ратификовано [[Споразум из Сен Жермена (1920)|Споразумом из Сен Жермена]] 1920. године.{{sfn|Graham|2001|p=162}} а уједињење [[Бесарабија|Бесарабије]] и Румуније [[Париски споразум (1920)|Париским мировним уговором]] [[1920]]. године.<ref>{{Cite book|title=The Legal Status of the Bukovina and Bessarabia| first = Malbone W.|last=Malbone| journal = The American Journal of International Law|year=1944| volume = 38| issue = 4| publisher = American Society of International Law| url jstor= {{JSTOR|2192802}} | accessdate=31. 8. 2008}}</ref>

После револуције, Национални фронт спаса који је предводио Јон Илијеску је предузео одређене мере у циљу успостављања вишепартијског политичког система и слободног тржишта.<ref>{{cite web|last=Carothers| first = Thomas| title = Romania: The Political Background | url = http://www.idea.int/publications/country/upload/Romania,%20The%20Political%20Background.pdf | format = PDF| quote = "This seven-year period can be characterized as a gradualistic, often ambiguous transition away from communist rule towards democracy."| accessdate=31. 8. 2008}}</ref><ref>{{cite journal|last=Hellman| first = Joel| title = Winners Take All: The Politics of Partial Reform in Postcommunist | journal=Transitions World Politics| volume = 50| issue = 2|year=1998|pages=203–234}}</ref> Неколико главних политичких партија из предратног периода као што су [[Национал-сељачка демохришћанска странка]], [[Национална либерална партија]] и [[Социјалдемократска партија (Румунија)|Социјалдемократска партија]] су поново оживљене. После неколико већих политичких укрупњавања у априлу 1990. године је на Универзитетском тргу у [[Букурешт]]у почео мирни протест којим су се оспоравали резултати недавних парламентарних избора уз оптужбе на рачун Фронта да су његови припадници бивши комунисти и чланови [[Секуритатеа|Секуритатее]]. Демонстранти нису признавали резултате избора проглашавајући их недемократским и тражили су изузеће из политичког живота бивших високопозиционираних чланова Комунистичке партије. Протести су брзо прерасли у непрекидне масовне демонстрације (познате као Голанијада). Мирни протести су прерасли у насиље а насилна интервенција рудара из рудника у долини реке [[Риу]] је позната као Минеријада јуна 1990.<ref>{{cite news|last=Bohlen| first = Celestine| title = Evolution in Europe; Romanian miners invade Bucharest| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9C0CE6D6113DF936A25755C0A966958260 | textquote = "Responding to an emergency appeal by President Ion Iliescu, thousands of miners from northern Romania descended on the capital city today"| accessdate=31. 8. 2008 | work=The New York Times |date=15. 6. 1990}}</ref> Последица је било расформирање Фронта од чијих чланова је настало неколико политичких партија укључујући и [[Социјалдемократска партија (Румунија)|Социјалдемократску партију]], [[Демократска партија (Румунија)|Демократску партију]] и [[Алијанса за Румунију|Алијансу за Румунију]]. Социјалдемократска партија је владала Румунијом од 1990. до 1996. године посредством неколико коалиција и влада и са [[Јон Илијеску|Јоном Илијескуом]] на месту председника државе. Од тада је било четири демократске промене владе: 1996. године демократско-либерална опозиција и њен лидер [[Емил Константинеску]] су освојили власт, 2000. године се Социјалдемократска партија вратила на власт а Јон Илијеску је поново постао председник и 2004. године је [[Трајан Басеску]] изабран за председника у оквиру изборне коалиције под називом [[Правда и истина]]. Басеску је тесном већином поново изабран 2009. године.<ref>{{cite web|url=http://www.hotnews.ro/stiri-international-6689374-presa-internationala-despre-alegerile-din-romania-traian-basescu-castigat-limita-romanii-mici-sperante-dezghete-ajutorul-fmi.htm | title = Presa internationala despre alegerile din Romania: Traian Basescu a castigat la limita; Romanii au mici sperante sa se dezghete ajutorul de la FMI — International | publisher = HotNews.ro |date=| accessdate=8. 11. 2010.}}</ref>

* {{Cite book| ref=harv| last=Herodotus|author-link =Herodotus| translationtranslator1 = William Beloe| title = The Ancient History of Herodotus By Herodotus| digitized = Google Book Search| publisher = Derby & Jackson|year=1859| url = http://books.google.com/books?id=sfHsgNIZum0C&pg=PA215&lpg=PA215&dq=herodotus+dacians+darius&source=web&ots=G4uX7Mnsqb&sig=kYPtXH157JEzuk7V618EreDadqY&hl=en}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Jordanes|authorlink= Jordanes| title = Getica, sive, De Origine Actibusque Gothorum|year=551 A.D.| location = Constantinople| url = http://www.harbornet.com/folks/theedrich/Goths/Goths1.htm | accessdate=31. 8. 2008}}

* {{Cite book| ref=harv| title = The Legal Status of the Bukovina and Bessarabia| last=Graham| first = Malbone W.| journal = The American Journal of International Law|year=1944| volume = 38| issue = 4| publisher = American Society of International Law| url jstor= {{JSTOR|2192802}} | accessdate=31. 8. 2008}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Stoica| first = Stan| title = Dicţionar de Istorie a României| publisher = Editura Merona| location = Bucharest|year=2007|pages=77–78; 233–34| language = Romanian|isbn=978-973-7839-21-3|pages=}}