Маузолеј владике Данила на Орловом кршу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м исправак формата датума |
||
Ред 25:
}}
'''Маузолеј владике Данила на Орловом кршу''' посвећен је [[Црна Гора|црногорском]] [[Владика|владици]] [[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данилу Петровићу]], оснивача новог Цетињског манастира и [[Династија Петровић Његош|династије Петровић Његош]]. Подигнут је поводом прославе двестогодишњице династије Петровић Његош, 1896. године. Маузолеј је изграђен на [[Орлов крш|Орловом кршу]], брежуљку на југозападном делу [[Цетињско поље|Цетињског поља]],<ref>{{cite news |title=Mauzolej vladike Danila – Cetinje |url=http://upoznajcrnugoru.com/mauzolej-vladike-danila-cetinje/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=znajmo Crnu Goru |agency=© 2020 . All Rights ReservedSKT Magazine |date=19. 1. 2018 |language=sr-RS}}</ref> који доминира југозападним делом [[Цетиње|Цетиња]],<ref name="Cafe del Montenegro">{{cite news |title=Kako se gradio Mauzolej Vladike Danila na Orlovom kršu |url=https://m.cdm.me/kultura/kako-se-gradio-mauzolej-vladike-danila-na-orlovom-krsu/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=Cafe del Montenegro |date=9. 10. 2018}}</ref> а са ког се пружа поглед на старо језгро некадашње црногорске престонице и читав [[Ловћен|ловћенски]] масив. Маузолеј данас представља [[Туризам у Црној Гори|туристичку атракцију]], а деценијама је омиљено излетиште локалног становништва.<ref name="Народни музеј">{{cite web |title=MAUZOLEJ VLADIKE DANILA NA ORLOVOM KRŠU |url=http://www.mnmuseum.org/OLKRmn.htm |website=zvanični veb-sajt |publisher=[[Народни музеј Црне Горе|Narodni muzej Crne Gore]] |accessdate=26. 5. 2020}}</ref>
Маузолеј владике Данила на Орловом кршу је један од најзначајнијих споменика непокретне културне баштине у историјском језгру Цетиња.<ref name="Hrčak">{{cite journal |last1=Popović |first1=Svetislav G. |title=Restauracija mauzoleja vladike Danila na Orlovom kršu, Cetinje (Crna Gora) |journal=Tehnički vjesnik |date=2. 2017 |volume=24 |url=https://hrcak.srce.hr/186100 |accessdate=26. 5. 2020}}</ref> То је први сачувани јавни споменик на Цетињу.<ref name="Rajković">{{harvnb|Rajković|2018|p=32}}</ref>
Ред 35:
Након окончања рата са [[Османско царство|Османским царством]] 1853. године књаз Данило је одлучио да пренесе посмртне остатке родоначелника династије Петровић Његош, митрополита Данила са тадашње [[Аустроугарска|аустријске]] територије. Владика Данило је сахрањен 11. јануара{{напомена|22. јануар по старом календару}} 1735. у [[Манастир Подмаине|манастиру Подмаине]], поред [[Будва|Будве]]. Књаз Данило је послао комисију која је, уз сагласност аустријских власти, пронашла гроб и пренела Владичине кости у [[Цетињски манастир]] 16. јуна 1853. године. Руководећи се жељом владике Данила, књаз Никола је одлучио да подигне маузолеј на Орловом кршу. Подизање споменика „у знак слободе и независности Црне Горе” најављено је 1871. а споменик је изграђен 1896. године, поводом обележавања 200 година владавине династије Петровић Његош. Подигнут је на месту гдје је и књаз Данило желео да га постави. Овим чином, како је написано, књаз Данило је учврстио култ династије Петровић. <ref name="Brajović">{{harvnb|Brajović|2019|p=129-131}}</ref><ref name="Brajović" />
Маузолеј је саграђен по идеји књажеве кћерке [[Јелена Савојска|Јелене]], будуће италијанске краљице,<ref name="Cafe del Montenegro" /> која је урадила макету за споменик.<ref name="Rajković" /> Како пише у ''[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]'' од 6. октобра исте године, „''пројекат је реализован по нацрту Њезина Височанства [[Јелена Петровић Његош|књагињице Јелене]] и по настојању г. инђињера Радовића''”. У историјским изворима се такође наводи да су у пројекту учествовали француски архитекти Фруше и вајар Вотијер, у чијем атељеу је радио и српски уметник [[Ђорђе Јовановић]].<ref name="ProNEN">{{cite news |title=Rekonstrukcija mauzoleja vladike Danila |url=https://www.pcnen.com/portal/2010/09/26/rekonstrukcija-mauzoleja-vladike-danila/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=ProNEN |date=26. 9. 2010}}</ref> Године 1957. године проглашен је за културно добро. Ступањем на снагу новог статута Народног музеја Црне Горе из 2012. године овај споменички комплекс од изузетне важности ушао је, заједно са [[Његошев маузолеј|Његошевим маузолејом на Ловћену]] и [[дворска црква на Ћипуру|дворском црквом на Ћипуру]],{{напомена|У дворској цркви на [[Ћипур|Ћипуру]] су сахрањени посмртни остаци оснивача Цетиња [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] и последњег црногорског владарског пара, [[Краљ Никола|краља Николе]] и [[Краљица Милена|краљице Милене]]}} у састав [[Историјски музеј Црне Горе|Историјског музеја Црне Горе]]<ref name="Народни музеј" />
== Изградња маузолеја ==
Ред 49:
== Реконструкцијe ==
Прва структурна санација маузолеја извршена је 1985. године, када су отклоњене последице [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотреса из 1979.]]. Друга реконструкција почела је у августу 2010.<ref>{{cite news |title=Umivanje Orlovog krša |url=https://mondo.me/info/Crna-gora/amp/a79800/Vijesti-Umivanje-Orlovog-krsa.html |accessdate=26. 5. 2020 |work=MONDO |date=26. 9. 2010}}</ref> а завршена је 2011. године.<ref name="Hrčak" /> Mаузолеј је био у лошем стању, нарочито пошто је био украден бронзани кров, што је убрзало његово пропадање.<ref name="ProNEN" />
== Маузолеј на поштанској марки ==
| |||