Парнопрсти копитари — разлика између измена

Слично већини сисарских редова, парнопрсти копитари се на [[Еволуција (биологија)|еволуционој]] сцени појављују током доњег (раног) [[Еоцен]]а, пре око 53 милиона година.<ref>{{cite book|author1=Jessica M Theodor|author2=Jörg Erfurt|author3=Grégoire Métais |editor1=Donald R. Prothero |editor2=Scott E. Foss|chapter=The earliest artiodactyls: Diacodexeidae, Dichobunidae, Homacodontidae, Leptochoeridae and Raoellidae |title=Evolution of Artiodactyls |publisher=Johns Hopkins University|pages=32–58 |isbn=9780801887352 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=qO8H_alEofAC&pg=PA32|date=2007-10-23. 10. 2007}}</ref> Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се [[Биљке|биљном]] [[Храна|храном]]. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — -{[[Suina]]}- (свиње), -{[[Tylopoda]]}- (камиле и [[Лама (животиња)|ламе]]) и -{[[Preživari|Ruminantia]]}- (преживари). Паралелно са развојем ових група парнопрстих копитара, [[Адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] и енормно проширење [[ареал]]а (у [[миоцен]]у) доживела је и једна породица биљака — траве (-{[[Poaceae]]}-). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен [[Систем органа за варење|систем за варење]] који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је парнопрстим копитарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски [[Род (биологија)|родови]] парнопрстих копитара су -{''[[Ampelomeryx]]'', ''[[Tauromeryx]]''}- и ''-{[[Triceromeryx]]}-''.

Схватање [[Филогенија|филогенетских]] односа међу парнопрстим копитарима и односа парнопрстих копитара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови [[фосил]]ни налази, [[молекуларна систематика]]). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред парнопрсти копитари сестринска група реду [[Китови|китова]] (у групи -{[[Cetartiodactyla]]}-), или су китови еволуирали од неке групе папкара<ref name="Cetartiodactyla">{{cite journal |last=Boisserie |first=Jean-Renaud |last2=Lihoreau |first2=F. |last3=Brunet |first3=M. |year=2005|title= The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla |journal= [[Proceedings of the National Academy of Sciences]] |volume= 102 |issue= 5 |url=http://www.pnas.org/cgi/content/full/102/5/1537|accessdate = 9. 6. 2007. |doi= 10.1073/pnas.0409518102 |pmid= 15677331|pages=1537-1541}}</ref><ref name="ScienceNews">{{Cite web |title = Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo | date = 25. 1. 2005. | accessdate = 18. 6. 2007. | url = http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | work = Science News Daily | archive-url = https://web.archive.org/web/20070304214747/http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | archive-date = 044. 033. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref><ref name="DNA">{{Cite journal | url = http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/14/5/537 | title = More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen | author = Gatesy, J. | journal = Molecular Biology and Evolution | volume = 14 | pmid = 9159931|pages=537-543}}</ref> — предака нилских коња,<ref name="Genomes">{{Cite journal | title = Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade | volume = 265 | issue = 1412 |year=1998| journal = Proceedings of the Royal Society |last=Ursing |first=B. M. |last2=Arnason |first2=U. | doi = 10.1098/rspb.1998.0567|pages=2251}}</ref> што онда чини ред папкара [[Кладистика#Кладистичка систематика|парафилетским]]. Филогенетска класификација признаје само [[Monofilija|монофилетске таксоне]], а то су групе које укључују све врсте које потичу од заједничког претка.

Примитивни људи су артиодактиле ловили из различитих разлога: због меса или [[Fur clothing|крзна]], као и да би користили њихове кости и зубе као оружје или оруђе. Њихово припитомљавање почело је око 8000. године пре нове ере. До данас, људи су доместиковали козе, овце, говеда, камиле, ламе, алпаке и свиње. У почетку се стока користила првенствено за храну. Њена употреба за радне активности зе започела око 3000 пне.<ref name="britannica">{{cite encyclopedia | title = Artiodactyl | encyclopedia = Encyclopædia Britannica Online | publisher = [[Encyclopædia Britannica, Inc.]] | year = 2008 | url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/37203/artiodactyl | accessdate=2008-10-17. 10. 2008}}</ref> Постоје јасни докази да се антилопа користила за храну пре 2 милиона година у [[Олдувајски кланац|Олдувајској клисури]], делу [[Kenyan Rift Valley|Велике рифтовске долине]].<ref name="britannica" /><ref>{{Cite news|title = Humans hunted for meat 2 million years ago|url = https://www.theguardian.com/science/2012/sep/23/human-hunting-evolution-2million-years|newspaper = the Guardian|accessdate =26. 2015-10-26. 2015|first = Robin|last = McKie|first2 = Science|last2 = Editor|date =22. 9. 2012-09-22}}</ref> [[European early modern humans|Рани модерни људи]] су се у великој мери ослањали на јелене за храну, кожу, оруђе и оружје; с падом температура и повећаним бројем јелена на крају [[плеистоцен]]а, они су постали преферентни плен. Остатци северних јелена сачињавају 94% костију и зуба пронађених у пећини изнад реке [[Céou River|Цеу]] која је била насељена пре око 12.500 година.<ref>{{cite web |url=https://www.sciencedaily.com/releases/2003/09/030923065212.htm |title=Bones From French Cave Show Neanderthals, Cro-Magnon Hunted Same Prey |publisher=ScienceDaily |year=2003 |accessdate=17. October10. 2008}}</ref>