ФК Романија — разлика између измена

м
исправак формата датума
м
м (исправак формата датума)
 
Клуб је основан [[1934]]. под именом „Вихор“. Одмах након Другог свјетског рата клуб је промијенио име у ФК „[[Милан Симовић (народни херој)|Милан Симовић]]“ по имену романијског [[Народни херој Југославије|народног хероја]], а убрзо послије тога у садашњи назив ФК „Романија“. Клуб је једно вријеме носио назив „Слободна Романија“.
 
У формирању ФК Романија након Другог свјетског рата учествовали су Милош Јанковић, Мирко Секулић, Драгиша Андрић, Миха Михаљевић, Асим Јашаревић, Рајко Симић, Војо Тешановић, Салко Шехић, Здравко Продановић, Љубо Јукић, Здравко Ласица, Владо Милетић, Исмет Судар...<ref>{{Cite web|url=https://www.palelive.com/od-vihora-do-romanije-u-cast-80-godina-postojanja/|title=Од Вихора до Романије: У част 80 година постојања|last=|first=|date=8. 1. 2015.|website=Палеливе.ба|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref>
 
ФК Романија је са наступима почео у Лиги Сарајевског подсавеза, а први капитен клуба био је Мирко Секулић. Од 1975. године у омладинском погону којег је водио Влајко Петровић, по којем стадион данас и носи име, је расла једна нова генерација фудбалера која је успјела, заједно са оним искуснијим који су у клубу били од раније да од Подасавезне лиге дође до Регионалне лиге Босне и Херцеговине група "Југ" до 1982. године. У сезони 1982/1983 Романија је могла да направи и историјски успјех пласманом у републичку лигу, али је у кључној утакмици двије водеће екипе лиге Витез пред готово 8000 гледалаца савладао Романију након преокрета са 4:2 и освојио титулу.
Након реорганизације такмичења у Републици Српској Романија наставља такмичење у Другој лиги Републике Српске групе <nowiki>''Исток'' и "Југ'', гдје је била све до 2008. године, када је услиједио бљесак и пласман у Прву лигу Републике Српске 2009. године. Ипак, у њој се Паљани нису дуго задржали, испали су, а онда је клуб потпуно потонуо, те су испали и до Регионалне лиге ''Југ''</nowiki>. Готово деценију је Романија таворила у том рангу, да би 2019. године на чело клуба стигао Александар Ласица, који је око себе окупио екипу бивших фудбалера клуба и кренуо у пројекат обнове клуба.
 
Административним путем су у сезони 2019/20 ушли у Другу лигу Републике Српске и одмах су освојили пето мјесто.<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/119589/godina-iz-snova-paljanske-romanije/f|title=Година из снова паљанске Романије|last=С.Папаз|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref> Због проширења Прве лиге Републике Српске у сезони 2020/2021 Фудбалски Савез Републике Српске је послао позивницу Романији за улазак у виши ранг, али су се у клубу захвалили на томе и одбили су позивиницу уз образложење да желе још да пораде да стабилизацији клуба.<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/120053/romanija-se-zahvalila-na-pozivu-za-prvu-ligu-ne-zelimo-biti-epizodisti-jos-uvijek-je-rano-za-taj-rang/f|title=Романија се захвалила на позиву за Прву лигу: Не желимо бити епизодисти, још увијек је рано за тај ранг|last=|first=|date=21. 5. 2020.|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref>
 
== Стадион ==
Стадион ФК Романија налази се одмах поред Спортске дворане <nowiki>''Пеки''</nowiki> и поред паљанске Миљацке. Увидјевши да клуб расте на свим пољима руководство клуба је осамдесетих година кренуло у изградњу фудбалског стадиона, те је он званично и отворен у августу 1986. године утакмицом ветерана Романије и Жељезничара. Данас је стадион ФК Романија у пристојном стању након што је ново руководство клуба предвођено Александаром Ласицом учинило много на оживљавању клуба на свим нивоима. Ускоро би стадион требао да добије и тартан стазу.<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/120752/fenomenalne-vijesti-za-paljane-krece-izgradnja-tartan-staze-na-fudbalskom-stadionu|title=Феноменалне вијести за Паљане: Креће изградња тартан стазе на фудбалском стадиону|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref>
 
== Види још ==
132.921

измена