Војислав Илић Млађи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м вишак |
||
Ред 27:
Након завршеног права, Војислав је службовао у својству судског писара и под овим запослењем често се са својом женом селио по српским варошима. Радио је у [[Чачак|Чачку]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Јагодина|Јагодини]], [[Алексинац|Алексинцу]] и [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. Међу овим местима, на даљи ток живота, али и његово песништво, највише утицаја имао је боравак у Алексинцу. У том периоду, [[1905]]. године, његова жена Даринка Илић радила је као учитељица у [[Криви Вир|Кривом Виру]], селу надомак [[Зајечар|Зајечара]]. Док је Војислав, услед болести и по препоруци лекара, привремено послат на обалу [[Јадранско море|Јадранског мора]], његова тромесечна ћерка Јулијана разболела се и убрзо потом преминула. Ово је прва од неколико великих несрећа у његовом животу, након којих Војислављево песништво добија снажну ноту туге и боли.
По повратку са Јадрана одлази да посети своју жену у Кривом Виру, затиче је у прељуби и, у трагичном сплету околности, одузима јој живот. Под истрагом је одлежао шест месеци у притвору у Зајечару, након чега је утврђено да није крив, те је пуштен на слободу.<ref name=":0">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Архива Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=4-18|pages=
{{Quote|text=Има у овој књизи цео један низ песама потпуно личних и најинтимнијих, где је велика искреност нашла врло јак и импресиван израз. Илић је имао једну велику несрећу у своме животу, и нема никакве неделикатности помињати је када је она врло отворено и у појединостима испричана у целом једном низу јаких песама [...] Утисак остаје, и он је, у својој трагичности, велик и силан.|sign=|source=}}
Ред 39:
Током [[1922]]. године радио је као помоћник управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], а од исте године радио је као инспектор у Министарству правде, све до пензионисања.<ref>[http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html Синеку(лт)ура] {{Wayback|url=http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html |date=20161018221824 }}, пристуљено 16. октобра 2016.</ref>
[[Датотека:Vojislav_Ilić_Mlađi_at_the_Old_Palace_(Stari_dvor).jpg|мини|Војислав рецитује у [[Стари двор|Двору]] Карађорђевића]]
Између два светска рата важио је за једног од омиљених песника, чији су се стихови читали на разним свечаностима, празницима, комеморацијама, али и у школама, црквама, на гробљима и у Двору. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге. Често му је указивана велика част позивањем да саставља надгробне стихове, али и да држи говоре на сахранама многих великана, међу којима су војвода [[Радомир Путник]] и војвода [[Живојин Мишић]].<ref name=":1">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Преузет још један део заоставштине Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=5-18|pages=
[[Датотека:Serbian Cenotaph Zeitenlik 10.jpg|мини|Епитаф Војислава Илића Млађег на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|Зејтинлику]]]]
Војислав је, на строго анонимном конкурсу за песнике чије би се песме могле наћи на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|српском војничком гробљу на Зејтинлику]] у [[Солун]]у, приложио своју песму иако су у комисији били људи са којима није био у добрим односима.<ref name=":0" /> Његови стихови су одабрани, без претходног знања о ауторству, а потом уклесани на камен величанственог [[маузолеј]]а. Илићеви стихови исписани су и на споменику српским јунацима сахрањеним у гробници на Мачковом камену.<ref>{{Cite web|url=https://recnaroda.co.rs/osamnaesti-dani-vojislava-ilica-mladjeg-u-oreovici/|title=Осамнаести „Дани Војислава Илића млађег“ У Ореовици|website=Rec naroda|language=sr-RS|access-date=2020-07-03}}</ref>
| |||