Павловићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мања измјена |
|||
Ред 18:
Најстарији познати члан Павловића био је локални [[властеличић]] [[Раден Јабланић]]. Његов [[син]] [[Павле Раденовић]] (?-[[1415]]) се уздиже током владавине [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] (1338—1391) и постаје један од најмоћнијих [[великаш]]а [[краљевина Босна|краљевине Босне]] владајући простором око [[Криваја (притока Босне)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као дјечак боравио је на двору краља Стефана Твртка. После смрти најмоћнијег босанског краља, почиње процес осамостаљивања властеле и слабљења Босне. У овом процесу Павловићи су се издигли у ранг најмоћнијих српских великаша.
Пошто су браћа [[Бељак Санковић|Бељак]] и [[Радич Санковић]] 15. априла [[1391]]. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у [[Конавли]]ма Дубровнику и тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска
Павле одржава добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] и [[1397]]. године постаје њен грађанин издавши Дубровчанима повељу о слободној трговини и заштити на његовим поседима. Као један од најмоћнијих велможа краљевине Босне активно учествује у превирањима око власти, како у Босни тако и у [[Мађарска|Мађарској]] подржавајући [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] против [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]]. Павле умире 1415. године од последица рањавања које је задобио у лову на Пареној Пољани недалеко од [[Краљева Сутјеска|Краљеве Сутјеске]] односно [[Бобовац|Бобовца]]. Том приликом су га на пољани напали завереници из [[Златоносовићи|породице Златоносовића]], по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] нанијевши му смртоносне повреде. Самог Павла су убили Сандаљеви људи, а сина му Петра свезали су и послали у блиски [[Бобовац]].{{sfn|Ћоровић|2001}}
| |||