Франц Кафка — разлика између измена

У креативном налету у ноћи [[22. септембар|22. септембра]] [[1912]]., Кафка је написао причу "[[Das Urteil|Пресуда]]", коју је посветио [[Felice Bauer|Фелиси Бауер]]. Брод је уочио сличност у именима главног лика и његове фиктивне заручнице, -{''Georga Bendemanna''}- и -{''Friede Brandenfeld''}-, с именима Франца Кафке и Фелисе Бауер.{{sfn|Brod|1966|ps=114f}} Ова прича се углавном сматра за дело које је створило Кафку као писца. Прича се бави проблематичним односом сина и његовог доминантног оца, који добија нову димензију након што се син заручи.{{sfn|Ernst|2010}}{{sfn|Hawes|2008|pp=159, 192}} Кафка је касније рекао како је писао с "потпуним откривањем своје душе и тела"{{sfn|Stach|2005|p=113}} ту причу која се "развила као право рођење, прекривена прљавштином и муљем."{{sfn|Brod|1960|p=129}} Рукопис приче Кафка је послао и Фелиси (у писму од [[2. јун]]а [[1913]].), додавши необичну тврдњу: "Налазиш ли у ''Пресуди'' икакав смисао, хоћу рећи одређен, кохерентно изражен, схватљив смисао? Ја га не налазим и нисам у стању ишта тумачити?"{{sfn|Žmegač|2003|p=429}} Прича је први пут штампана у [[Лајпциг]]у [[1912]]. године уз посвету "Госпођици Фелиси Бауер", која је у каснијим издањима промењена "за Ф".{{sfn|Brod|1966|p=389}}

 

Године 1912,, Франц Кафка је написао приповетку -{"[[Preobražaj]]"}-,{{sfn|Brod|1966|p=113}} издану [[1915]]. године у [[Лајпциг]]у. Ради се о необичној, готово [[надреализам|надреалној]] причи која је веројатно један од најбољих и најрепрезентативнијих примера Кафкиног [[магијски реализам|магијског реализма]]. Прича започиње -{''[[in medias res]]''}-, култном првом реченицом ''Кад се Грегор Самса једнога јутра пробудио из немирних снова, нађе се у свом кревету преображен у големог инсекта.'' Немачки изворник користи термин -{''ungeheuren Ungeziefer''}-, који се дословно може превести као монструозно чудовиште, с тим да реч -{''Ungeziefer''}- генерално означава нежељене и прљаве животиње. [[Бубашвабе|Бубашваба]], у коју се Грегор Самса претворио, био је управо то. Приповетка даље прати живот (или животарење) и пропадање бубашвабе Грегора Самсе и његову постепену алијенацију, прво од спољног света, а онда и од породице и властитог живота. Критичари ово дјело, које је препуно симболике и метафора, сматрају једним од темељних дела [[20. век]]а.{{sfn|Sokel|1956|pp=203–214}}{{sfn|Luke|1951|pp=232–245}}{{sfn|Dodd|1994|pp=165–168}} Прича "[[In der Strafkolonie|У кажњеничкој колонији]]", која говори о разрађеном уређају за мучење и смакнуће, написана је у октобру [[1914]].,{{sfn|Brod|1966|p=389}} ревизирана [[1918]]. те издата у Лајпцигу током октобра [[1919]]. године. Прича "[[Ein Hungerkünstler|Уметник гладовања]]", издата у часопису -{''[[Die neue Rundschau]]'}-' [[1924]]. године, описује главни лик, жртву, који доживљава пад разумевања за његову чудну вештину [[Уметник гладовања|изгладњивања самог себе на одређене периоде]].{{sfn|Gray|2005|p=131}} Његова посљедња прича, "[[Josefine, die Sängerin oder Das Volk der Mäuse|Певачица Жосефина, или пук мишева]]" такође се бави односом уметника и његове публике.{{sfn|Horstkotte|2009}}