Општина Ћуприја — разлика између измена

| површина=287

| становништво={{decrease}} 30.645

| седиште=[[Ћуприја (град)|Ћуприја]]

| председник_општине = Јовица Антић

}}

 

 

Општина са њеним административним, привредним и културним центром Ћупријом налази се у централној Србији, на самом Коридору 10 и простире се на површини од 287 -{km}-².

Кроз општину и сам град пролазе реке [[Велика Морава|Велике Мораве]] и Раваница, а територија општине се, осим у Моравској долини, простире и на обронцима [[Јухор]]а, Јужнокучајских и Бељаничких масива.

 

Ћуприја има биографију дугу две хиљаде година, мада нас материјални докази о људским заједницама на овим просторима враћају у 4. миленијум пре нове ере, када је надомак данашње Ћуприје, на локалитету Стублина [https://www.rastko.rs/arheologija/vinca/garasanin-supska.html], постојало неолитско насеље. Ипак, права историја града на Морави почиње доласком Римљана.

 

Коначну и потпуну слободу Ћуприја ће морати да чека до децембра 1834. године. Након турског хатишерифа који је Србији гарантовао аутономију, турска војна посада дефинитивно напушта Ћуприју. Ћуприја је после готово четири века поново била слободна. Та слобода ће накратко бити прекинута још само два пута, привременим окупацијама у првом и другом светском рату.

 

На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница [https://ravanica.rs], задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске [[Османско царство|Османског царства]] у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу [http://www.kulturnonasledje.com/znamenito-mesto-šančevi-na-ivankovcu.html].

 

 

{{Општина Ћуприја}}

{{Поморавски округ}}

 

[[Категорија:Општина Ћуприја| ]]

[[Категорија:Поморавски управни округ]]