|
Сви чланови бенда су, зависно од ауторства и аранжмана песме, изводили главни вокал, односно пратеће вокале. Такође, сходно потребама, честа су била и гостовања разних других извођача — од којих су нека била толико значајна, да би ти извођачи понели назив „пети Битлс“.<ref name=autogenerated5 />
Са зачецима у скифлу и рокенролу педесетих, група се касније остварила у многим жанровима — од поп [[балада]] до [[психоделични рок|психоделичног рока]].<ref name=autogenerated5 /> "Битлси“ су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. Овај феномен је британска штампа назвала „Битлманија“. То се манифестовало хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. „Битлманија“ се проширила на [[Северна Америка|Северну Америку]] почетком [[1964]], и популарност групе„Битлса" се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као -{„She Loves You“}- и -{„I Want to Hold Your Hand“}-) до уметнички амбициозних (као што су албуми "[[Revolver (албум)|Revolver]]", „[[Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band]]“ и "[[Abbey Road (албум)|Abbey Road]]". Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре [[1960-е|1960-их]]. ▼
Са зачецима у скифлу и рокенролу педесетих, група се касније остварила у многим жанровима — од поп [[балада]] до [[психоделични рок|психоделичног рока]].<ref name=autogenerated5 />
Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. [[Џорџ Мартин]] је био продуцент готово свих плочадискографских групеиздања,<ref>{{cite web|url=http://www.beatlesagain.com/bgeorgem.html | title = George Martin Portfolio — Internet Beatles Album | publisher = Beatlesagain.com |date=| accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> а велики део заслуга за успех припада и менаџеру [[Брајан Епстајн|Брајану Епстајну]], који је преузео „Битлсе“ као своје прве клијенте, а иначе тек једну од многих сличних младих рок-група, те направио од њих сензацију.<ref name=autogenerated6>{{cite web|url=http://www.beatlesbible.com/people/brian-epstein/ | title = Brian Epstein biography | publisher = The Beatles Bible |date=| accessdate=22. 11. 2013.}}</ref>
== Настанак групе (1957—1962) ==
Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси мењалиразвијали, почев од Ленонове аматерске групе „Куоримен“, из [[1957]]. године, која је од правих инструмената једино имала [[бенџо]].<ref>”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 — 0:14:29) Lennon talking about his mother teaching him "Ain't That a Shame".</ref> Члан Кверимена, Иван Вон,<ref>{{cite web|url=http://www.answers.com/topic/ivan-vaughan | title = Ivan Vaughan: Information from | publisher = Answers.com |date=| accessdate=22. 11. 2013.}}</ref>упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу [[Елвис Пресли|Елвиса Преслија]]), а на неки начин, својим скромним знањем насвирања [[Гитара|гитаригитаре]], он је уцениоубедио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије — Џорџа Харисона, такође гитаристу.<ref name="TheBeatlesAnthologyDVD"> ”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 — 0:21:56) McCartney talking about Harrison being in the band.</ref>{{sfn|Miles|1997|p=47}}{{sfn|Spitz|2005|pp=126–127}} Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверименаовог младалачког састава, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем.
Недуго потом, њима се поново придружују Харисон, а и двојица новајлија — бубњар [[Пит Бест]] и басиста [[Стјуарт Сатклиф]]. И поред неискуства, „Битлси“ [[1961]]. године бораве неколико месеци у [[Хамбург]]у, у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]], где највишевидно музички напредују. и низНиз, показаће се, успешних, концерата у локалу „Царски подрум“ (-{Kaiserkeller}-) прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану.<!--miror Vikipedija, upitan izvor--><ref name=autogenerated2>{{cite web|url=http://wapedia.mobi/en/The_Beatles_in_Hamburg#1 | title = The Beatles in Hamburg — Wikipedia, the free encyclopedia | publisher = Wapedia.mobi |date=04. 11. 2013. | accessdate=22. 11. 2013. | archiveurl = https://archive.today/20120715163016/http://en.wikipedia.org/wiki/The_Beatles_in_Hamburg#1 | archivedate=15. 07. 2012 |url-status=dead }}</ref>
Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском клубу „Кафе Каверн клаб“, без Сатклифа, који је хтео да заврши студије уметностисликарства, па га на месту басисте замењује Макартни.<ref name=autogenerated2 /> Убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон.<ref name=autogenerated2 /> Власник локалне продавнице плоча, [[Брајан Епстајн]], постаје крајем 1961. њихов менаџер. Он шаље њихове демо снимке у „Дека Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје једним од највећих пословних промашаја у историји.<ref>{{cite web|url=http://www.citytv.com/toronto/citynews/entertainment/movies/article/21386--the-biggest-blunders-in-music-history | title = The Biggest Blunders In Music History | CityNews.ca | publisher = Citytv.com |date=12. 03. 2008. | accessdate=22. 11. 2013.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101215115139/http://www.citytv.com/toronto/citynews/entertainment/movies/article/21386--the-biggest-blunders-in-music-history| archivedate=15. 12. 2010|url-status=dead}}</ref>
Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да објави први сингл групе — „-{[[Love Me Do]]}-“ — који се појављује у продавницама [[5. октобар|5. октобра]] [[1962]]. године. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер по Мартиновим речима, првидотадашњи бубњар групе није испунио ЕМИ-јеве извођачке критеријуме. На првом студијском снимању, пак, иако је већ био позван Стар, са Битлсима„Битлсима" је радио студијски бубњар Енди Вајт.<ref>{{cite web|url=http://www.jpgr.co.uk/r4949.html | title = The Beatles — Love Me Do | publisher = Jpgr.co.uk |date=| accessdate=22. 11. 2013.}}</ref> Други сингл: „-{[[Please Please Me|Please, Please Me]]}-“ излази [[11. јануар]]а [[1963]]. године.
Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума, такође названог „-{[[Please Please Me]]}-“-.
АлбумОн је објављен [[22. март]]а исте године.<ref name="Thompson2008">{{harvnb|Thompson|2008|p=283}}</ref>
== Битлманија (1963—1966) ==
{{main|Битлманија}}
[[Датотека:Rani_Dani_aut..jpg|оквир|Једна од слика „Битлса“ из 1964. године, кад су били у врху популарности]]
▲"Битлси“ су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. Овај феномен је британска штампа назвала „Битлманија“. То се манифестовало хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. „Битлманија“ се проширила на [[Северна Америка|Северну Америку]] почетком [[1964]], и популарност групе се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као -{„She Loves You“}- и -{„I Want to Hold Your Hand“}-) до уметнички амбициозних (као што су албуми "[[Revolver (албум)|Revolver]]", „[[Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band]]“ и "[[Abbey Road (албум)|Abbey Road]]". Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре [[1960-е|1960-их]].
Албуми у периоду 1963-66, засебно, нису специфични као они каснији. Друга британска плоча, „[[With The Beatles]]“, која је избачена 22. новембра, била је веома слична првој. Први [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] албуми су се састојали од песама са британских издања, само другачије насловљених, а разлог томе је био у ставу „Капитола“, америчког партнера „Еми-Парлофона“, да Битлси нису за америчко тржиште. Наравно, због тих почетних потешкоћа плоче нису имале велики успех.
На плану концерата, већи део [[1963]]. године „Битлси“ проводе на европској турнеји.
|
