Џоу Енлај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Мање допуне и литература
Ситне исправке и допуне
Ред 26:
'''Џоу Енлај''' (ранија транскрипција '''Чу Енлај''') (упрошћени кинески: 周恩来; традиционални кинески: 周恩來; пинјин: ''Zhōu Ēnlái''; романизовани мандарински: ''Chou En-lai'') ([[5. март]] [[1898]] — [[8. јануар]] [[1976]].) је био [[Кина|кинески]] државник, један од најистакнутијих руководилаца [[Кинеска револуција|Кинеске револуције]], [[премијер]] од [[1949]]. до смрти и шеф дипломатије од [[1949]]. до [[1958]].
 
Џоу Енлај је рођен 5. марта 1898. године.{{sfn|Wenqian|2007|p=21}} Током грађанског рата двадесетих и тридесетих година 20. века био је најближи сарадник [[Мао Цедунг]]а. Заслужан је за успостављање јединственог фронта кинеских комуниста и Куоминтанга у борби против јапанских окупатора. После проглашења Народне Републике Кине постао је први председник владе од [[октобар|октобра]] [[1949]]. до [[јануар]]у [[1976]]. године.{{sfn|Арежина|2013|p=37 и 48 са напоменом 52}} До 1971. године САД су спречавале да НР [[Кина]] буде призната у [[Организација уједињених нација|УН]], а њено место у УН до тада је заузимала делегација куоминтаншке Кине, тј. Тајван.{{sfn|Логос|2016|p=747}} Због тога, Енлаи је иницирао нормализацију односа са САД, па је Кина уод септембруоктобра [[1971]]. године постала члан [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]] уместо [[Тајван]]а.{{sfn|UN|1972|p=2}}{{sfn|Wenqian|2007|p=15-16}} Његовом заслугом дошло је 1972. до историјске посете [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] Кини.{{sfn|Wenqian|2007|p=16-19}}
 
Помогао је да се [[Кина]] након [[Културна револуција|Културне револуције]] ослободи радикалних елемената. Од око 1971. нарушено здравље Мао Цедунга довело је до успона жене Мао Цедунга и тројице преосталих припадника [[Четворочлана банда|Четворочлане банде]]. Чоу Енлај их је отворено критиковао последњих година свога живота. Последњих година свог живота подржао је успон [[Денг Сјаопинг]]а, каснијег покретача модернизације Кине. Замислио је Денга као свог наследника на месту председника владе, па је 1974. наговорио Мао Цедуна, да Денга постави на место потпредседника владе. На самрти у јануару 1976. године је окупио већину војних команданата и тражио да спрече смењивање Денг Сјаопинга које припремају његови противници.{{sfn|Арежина|2013|p=48 и 52 са напоменом 52}}
Ред 35:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=UN|first=General Assembly|year=1972|title=Resolutions adopted by the General Assembly during its TWENTY SIHT SESSION|location =New York|url = https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/8429(supp)}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Арежина|first1=Сања З.|year=2013|title=Односи НР Кине са Југославијом и Србијом од 1977. до 2009. године|location = Београд|url = https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4237?locale-attribute=sr_RS}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wenqian|first=Gao|title =Gao, Zhou Enlai: The Last Perfect Revolutionary, A Biography|location=New York|year=2007}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар А.|title =Историја Срба|location=Београд|year=2016|url =https://www.academia.edu/35288706/ИСТОРИЈА_СРБА_II_измењено_издање_Београд_2016_IV_део_стране_617_806_pdf}}
{{refend}}