Динарска кућа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
[[Датотека:Таорска Врела.jpg|мини|лево|200п|Напуштена воденица поточара на [[Таорска врела|Таорским врелима]]. Воденице брвнаре су такође биле симбол динарских шумских области.]]
[[Датотека:Muzej Sirogojno 107.jpg|мини|десно|200п|Штала брвнара (Музеј у Сирогојну). У приземљу се смешта крупнија стока, док се рампом у поткровљу пење ситнија - овце и козе, чиме се постизала висока заштита од [[Вук|вукова]] (Види још: [[Буша]] и [[Праменка]])]]
[[Датотека:Wiki Šumadija VII Gavrovića čardak 1255 05.jpg|мини|лево|200п|Чардак - коначић са гостинском собом у селу [[Прањани]] из друге половине [[19. век]]а.]]
 
Данас, најстарија сачувана кућа овог типа потиче с почетка [[19. век]]а, а ради се о [[Кућа Милоша Обреновића|кући Милоша Обреновића]] из [[1813.]] године, а најмлађа из средине [[20. век]]а. [[Други светски рат]] окончао је живот и примену дводелног динарског плана, јер последња динарска брвнара, која је била регистрована, изграђена је на [[Златар]]у [[1938.]] године. Међутим, такве брвнаре грађене су ипак и непосредно након рата, у [[Милаковићи (Пријепоље)|Милаковићу]] на [[Јадовник (Србија)|Јадовнику]] након чега се званично окончала њихова епоха. Од средине [[19. век]]а, од дводелног пратипа стана развија се троделна шема формуле К+2С, које упоредо, служе као полазни степен њеног даљег развоја, који се огледа са додавањем нових елемената на основну шема плана. У областима динарског подручја задружни породични живот је био веома развијен. Поред главне куће разијала се окућница у оквиру које су били и други објекти који су служили за становање или су имали привредну намену: [[вајат]], [[Млекар|млекар (мечар)]], [[Кош (грађевина)|кош]], [[Фуруна|фуруна (вуруна)]], [[Штала|штала (ар)]], [[качара]], [[пушница]], [[свињац]] и [[кокошињац]]. Можда најзанимљивији објекат је био чардак, одвојац, конак или коначић, које су градили Осаћани по угледу на мусафеиране домаћих бегова. Коначић се састојао од две просторије, намењен је за госте и свечаности, а могли су да их приуште имућнији сељаци или сеоски трговци.
[[Датотека:Cardak u Majdanu.jpg|мини|лево|200п|[[Чардак]] са гостинском собом (коначић) саграђен од дрвета у другој половини 19. века у селу [[Мајдан (Горњи Милановац)|Мајдан]].]]