Српска либерална странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија политичка партија|име=Српска либерална странка|бојакод=yellow|напомена=|распуште… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија политичка партија|име=Српска либерална странка|бојакод=yellow|напомена=|распуштена=24. јануар [[2010]].|основана=22. јануар [[1991]].|слоган=|оснивач=[[Никола Милошевић]]<br />[[Коста Чавошки]]|секретар=|претходне странке=[[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]]|председник=Милован Јеремић|изворно_име=Serbian Liberal Party|идеологија=[[класични либерализам]],<br />[[српски национализам]],<br />[[монархизам]]|наследник=|држава={{застава|Србија}}|боје=[[жута боја|жута]]|европско_чланство=|седиште=Студентски трг 11, [[Београд]]|студентско крило=|химна=|новине=Либерал|назив_територије=|наследник странке=Српски либерални савет}}
== Предисторија ==
Када је Иницијативни одбор [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] најавио оснивање ове политичке странке [[1989]]. године, био је састављен од појединаца различитих идеолошких позиција, које је окупљала само једна заједничка идеја, а то је обнова страначког плурализма. До првих унутрашњих сукоба дошло је уочи општих [[Избори за народне посланике Србије 1990.|избора у децембру 1990]]. године. Владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] је начинила извесне уступке према опозицији, који нису били довољни за организовање поштених избора. Ипак, председник [[Демократска странка (Србија)|ДС]] др [[Драгољуб Мићуновић]] и др [[Зоран Ђинђић]] (председник Извршног одбора [[Демократска странка (Србија)|ДС]]) су сматрали да је то сјајна прилика да се на практичним примерима укаже грађанима на нерегуларности и изборне манипулације које ће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] спроводити. С друге стране, група високих функционера [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] окупљена око др [[Коста Чавошки|Косте Чавошког]], др [[Никола Милошевић|Николе Милошевића]], Александра Петровића, Милана Божића и др [[Владета Јанковић|Владете Јанковића]], најавила је [[9. октобра]] бојкот избора. Ово је резултирало тиме да [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]] на [[Избори за народне посланике Србије 1990.|изборима]] добије свега 7 посланичких мандата, односно 374.887 гласова или 7,5% и тако се нађе на трећем месту са 8 пута мање гласова од [[СПС]]-а и два пута мање гласова од [[СПО]]-а.
За изборни неуспех, заступници бојкота су окривили [[Драгољуб Мићуновић|Мићуновића]]. Међутим, радило се о оштријем идеолошком обрачуну између страначких функционера блиских [[Левица|левичарским]] идејама, где су били [[Драгољуб Мићуновић|Мићуновић]] и [[Зоран Ђинђић|Ђинђић]] и оних којима је била ближа [[Конзервативизам|конзервативна]] [[десница]], односно [[Коста Чавошки|Чавошки]] и [[Никола Милошевић|Милошевић]].
== Историја ==
[[Датотека:Nikola Milošević2.jpg|мини|Академик др [[Никола Милошевић]], први председник СЛС]]
Српска либерална странка је основана [[22. јануара]] [[1991]]. године. За првог председника је изабран академик др [[Никола Милошевић]], а међу оснивачима су били др [[Коста Чавошки]] (професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета Универзитета у Београду]]), Владан Васиљевић, Александар Петровић и Милан Божић. Странци су се придружили историчар и академик др [[Василије Крестић]], др [[Смиља Аврамов]] (професорка [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета Универзитета у Београду]]), др [[Мило Ломпар]] (професор [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]]) и психолог др [[Жарко Требјешанин]] (професор на [[Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду|ФАСПЕР]]-у).<ref>{{Cite news|url=https://www.srpskadijaspora.info/alarm-srpske-javnosti/|title=Alarm srpske javnosti|last=|first=|date=8. mart 2010.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>
Странка се [[16. октобра]] јасно декларисала као [[Монархизам|монархистичка]] и заложила за обнову [[Уставна монархија|уставне монархије]]. [[Коста Чавошки|Чавошки]] је тада изјавио да би то представљало симболичан, али радикалан отклон од [[Комунизам|комунистичке]] прошлости.
Будући да су у руководству [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] остали академик [[Борислав Пекић]] (члан Крунског савета) и др [[Војислав Коштуница]], који су наставили да предводе [[Српски национализам|национално]] крило странке, СЛС није представљао озбиљну конкуренцију.
Заједно са [[Српски покрет обнове|Српским покретом обнове]] и [[Нова демократија (странка у Србији)|Новом демократијом]], СЛС је основала Уједињену српску демократску опозицију (УСДО) [[22. маја]] [[1991]]. године. На [[Трг републике (Београд)|Тргу републике]] у [[Београд|Београду]] су [[9. јун|9. јуна]] одржали протестни скуп, који је прошао мирно. Тада их је критиковао [[Војислав Шешељ]], председник [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] и назвао их издајницима, на шта су они њему узвратили квалификацијом да је "црвени војвода", а његове присталице назвали "црвени четници". Ова коалиција је престала да постоји током лета исте године.
Уочи [[Избори за народне посланике Србије 1992.|парламентарних избора 1992]]. године, Српска либерална странка је са [[Српски покрет обнове|Српским покретом обнове]] и [[Нова демократија (странка у Србији)|Новом демократијом]] основала коалицију [[Демократски покрет Србије|ДЕПОС]]. [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]] није ушла у коалицију због оштрог неслагања са [[Монархизам|монархистичким]] и традиционалистичким опредељењима коалиције. Академик [[Љубомир Тадић]], функционер [[Демократска странка (Србија)|ДС]]-а, назвао је Српску либералну странку "сателитом [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]". Касније је [[Демократски покрет Србије|ДЕПОС]]-у приступила и [[Демократска странка Србије]], чији се председник др [[Војислав Коштуница]] издвојио из [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] у јулу [[1992]]. године.
СЛС је напустила [[ДЕПОС]] пред [[Избори за народне посланике Србије 1993.|изборе у новембру 1993]]. године, незадовољна изборним условима и опредељењем за бојкот избора. Страначки функционер Милан Божић је тада напустио СЛС и придружио се [[Српски покрет обнове|Српском покрету обнове]].
Након смене [[Драгољуб Мићуновић|Драгољуба Мићуновића]] и доласка [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]] на место председника [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] [[1994]]. године, она почиње да добија национално-демократски курс. Тако је дошло до краткотрајне сарадње са Српском либералном странком, све док није формирала [[коалиција Заједно]] [[1996]]. године, од стране [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]] и [[Грађански савез Србије|Грађанског савеза Србије]].
Српска либерална странка је бојкотовала [[Избори за народне посланике Србије 1997.|изборе 1997]]. године, заједно са већином опозиционих странака.
У коалицији са [[Демократска странка Србије|Демократском странком Србије]], СЛС је изашла на [[Избори за народне посланике Србије 2003.|парламентарне изборе 2003]]. године. Тада су добили само једно посланичко место, а народни посланик је постао [[Никола Милошевић]], председник СЛС.
=== Распуштање и наследници ===
После смрти [[Никола Милошевић|Николе Милошевића]] у јануару 2007. године, нови председник СЛС је постао Милован Јеремић. После доношења новог Закона о политичким странкама, Српска либерална странка није успела да прикупи 10.000 потписа за пререгистрацију и обрисана је из регистра политичких странака [[24. јануара]] [[2010]]. године.
Пошто је било уочено да СЛС неће прикупити потписе, [[3. јануара]] [[2010]]. године је основан Српски либерални савет, удружење грађана које је требало да продужи политику Српске либералне странке.
Српски либерални савет се [[2015]]. године придружио коалицији [[Демократска странка Србије|Демократске странке Србије]] и [[Српски покрет Двери|Двери]].<ref>{{Cite news|url=http://www.nspm.rs/hronika/srpski-liberalni-savet-i-puls-pristupili-patriotskom-bloku.html?alphabet=c#yvComment122947|title=Српски либерални савет и ПУЛС приступили „Патриотском блоку“|last=|first=|date=31. јануар 2015.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Нова српска политичка мисао}}</ref> Генерални секретар Српског либералног савета Александар Недић, унук генерала [[Милан Недић|Милана Недића]], био је кандидат за народног посланика на листи [[Демократска странка Србије|ДСС]]-[[Српски покрет Двери|Двери]] на [[Избори за народне посланике Србије 2016.|изборима 2016]]. године.
Тренутни заступник Српског либералног савета је Милорад Станојловић.
== Изборни резултати ==
== Референце ==
<references />
[[Категорија:Бивше политичке странке у Србији]]
[[Категорија:Политичке партије у Југославији]]
| |||