Вук Маринковић — разлика између измена

Родио се у Новом Саду, његов отац Коста био је свештеник и књижевни радник, имао је три брата: Павла, Максима, и Димитрија и три сестре Анастасију, Христину и Јулијану.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%B2%D1%83%D0%BA_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|title=Вук Маринковић|last=Тодоровић|first=Жељко|date=05.05.2020.|website=Српска енциклопедија|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=05.10.2020.}}</ref> У свом родном месту завршио је и основну школу и Гимнзију, где му је један од професора био [[Павел Јозеф Шафарик|Павле Шафарик.]] Филозофију је слушао у [[Јегра|Јегри]], а медицинске науке у [[Беч|Бечу]] и [[Пешта|Пешти]] где је докторирао медицину одбранивиши дисертацију „''Dissertatio inauguralis medica de epilepsia''“, 1830. године, када му је било 23. године.<ref>{{Cite book|title=Живот и дело Вука Маринковића|last=Вуца|first=Петар|publisher=уредник М. С. Димитријевић, Публикација друштва, број 13, Астрономско друштво „Руђер Бошковић|year=2014|isbn=|location=Београд|pages=}}</ref> Након тога вратио се у Нови Сад где је радио као лекар све до [[Мађарска револуција 1848.|револуције 1848]]. Оженио се Софијом, ћерком [[Јован Павловић (министар)|Јована Павловића]]. Радио је све до револуције када се, после уништења Новог Сада након бомбардовања, јуна [[1849]]. године, сели у Београд где је до своје смрти био професор на Лицеју. Предавао је Елементарну [[Физика|физику]] школске 1849/50, у оквиру физике је предавао и хемију све до школске 1853/54. године када је она издвојена као самосталан предмет.<ref name=":0" /> На Лицеју је за десет година колико је радио, четири школске године обављао функцију ректора 1850/51, 1856/57, 1857/58. и 1858/59<ref name=":0" />. ПоставиоТворац је основесрпске научнојфизикалне терминологијитерминологије,<ref изname=":1">{{Cite областиbook|title=Знаменити физикеСрби наXIX српскомвека језику,III такођетом|last=Уредник Гавриловић|first=Андра|publisher=Наклада и штампа Српске штампарије|year=1904|isbn=|location=Загреб|pages=65-66}}</ref> и његовим залагањем физика је постала обавезан предмет у школама. После реформе Лицеја до краја живота је предавао Физикуфизику и [[Физичка географија|физичку географију]] са [[Метеорологија|метеорологијом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.dfs.rs/?strana=VukMarinkovic|title=Вук Маринковић|last=|first=|date=|website=Друштво физичара Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=05.10.2020.}}</ref>

Још у 19 години је, незадовољан преводом са латинског, који је пре њега урадио [[Јован Хаџић|Светић]], превео другу књигу „[[Енејида|Енејиде]]“, римског писца [[Вергилије|Вергилија]]. Аутор је уџбеника [[Јестаствена повестница|„Јестаствена повестница (за младеж србску)“]], која је имала широку употребу, користила се као уџбеник у Гимназијама и на лицеју, све до појаве уџбеника [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчића]] и „Начела физике“ из два тома и на 515 страна, као први високошколски уџбеник физике у Србији,обе штампане [[1851]]. године. Такође је написао „Мочникову геометрију“, али је она изашла без његовог потписа. Сви стручњаци његовог и каснијег доба сматрали су га великим ауторитетом. Творац је српске физикалне терминологије.<ref name=":1">{{Cite book|title=Знаменити Срби XIX века III том|last=Уредник Гавриловић|first=Андра|publisher=Наклада и штампа Српске штампарије|year=1904|isbn=|location=Загреб|pages=65-66}}</ref>