Барокна књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
promena ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 109.245.39.226 (разговор) на последњу измену корисника GrcaSRB ознака: враћање |
||
Ред 3:
== Барок у књижевности ==
У [[књижевност]]и барока јављају се теме греха, испаштања, пролазности свега људског. Основно обележје барока јесте нагомилавање стилско-изражајних средстава, као што су: [[контраст]], [[перифраза]], [[метафора]], [[алегорија]], [[анафора (литургија)|анафора]], [[епифора]], [[таутологија]], игра речима,...
За разлику од ренесансног човека, барокни човек је свестан своје смртности и пролазности живота те се поновно јавља духовност. Разлог томе лежи у Католичкој реформацији која поновно успоставља темељe Католичке цркве након што је Мартин Лутер јавно иступио критиком морала свештеника, а и саме цркве. Књижевне теме у бароку су најчешћe историјске, религиозне и романтичне.
== Потправци барока ==
Барок се у кљижевности јавља после ренесансе. Међутим, како је барок представљен као супротност ренесансе, морао је постојати неки прелаз између ова два правца. То је био [[маниризам]].
Барок се не јавља у исто време у свим књижевностима. Тако се код неких јавља још на почетку XVI века, док се код неких јавља касније. Сходно томе, барокне тенденције се у неким књижевностима осећају и касније, па сежу чак и до почетка XVIII века (у српској књижевности).
У различитим државама барок се развио у виду различитих потправаца. Тако се у Италији развио у виду маринизма (име добио по писцу Ђан Батисти Марину), у Шпанији као гонгоризам (по [[Луис де Гонгора|Луису де Гонгори]]), у Француској као прециозност (по Молијеровој комедији ''Смешне прециозе''), а у Енглеској као јуфјуизам (по роману Јуфјуис, Џорџа Лилија).
[[Категорија:Историја књижевности]]
| |||