Арчибалд Гејки — разлика између измена

| награде = [[МарчиносноваМарчиносново медаљаодличје Геолошког друштва у Лондону]] {{small|(1881)}}<br />[[Воластонова медаља Геолошког друштва у Лондону]] {{small|(1895)}}

Гики је рођен у Единбургу 1835. г. као најстарији син музичара и музичког критичара Џејмса Стјуарта Гикеа. Старији брат Џејмса Гикеа школовао се у Единбуршкој гимназији и на Универзитету у Единбургу.

За сарадника на Британском геолошком заводу изабран је 1855. г. Премда је оловком руковао подједнако вешто као и чекићем, подужи списак својих дела крунисао је „ПричомПричом облутка; или“или, „ПабирциПабирци из бележака једног геолога“геолога (1858). Његово умеће привукло је пажњу његовог шефа, Сер Родрика Марчинсона, са којим је био добар пријатељдруговао до краја живота, а постао је и његов биограф.

Заједно са Марчинсоном обавиоурадио је неке своје најраније радове у неприступачним пределима шкриљаца у шкотским побрђима, а мала геолошка мапа Шкотске која је објављена 1862. г.је резултат је њиховог заједничког рада. Већу мапу је направио Гики 1892. г. Године 1863. Значајанон је објавио значајан есеј „О феномену глечерских наноса Шкотске” објавио је у Трансакцијама Геолошког друштва Глазгова, где су утицаји активности леда у тој земљи по први пут јасно и повезано представљене.

Године 1865. Гикеово дело ''Призори Шкотске'' (3. издање, 1901) је објављено, а према његовим тврдњама, то је био први покушај да се детаљније расветли историја топографије државе. Исте године изабран је за члана Краљевског друштва.<ref>{{cite web| url= http://www2.royalsociety.org/DServe/dserve.exe?dsqIni=Dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqCmd=Show.tcl&dsqDb=Persons&dsqPos=1&dsqSearch=%28Surname%3D%27geikie%27%29 | title = Library and Archive Catalogue| publisher= Royal Society| accessdate = 31. 1. 2011.}}</ref> У то време, Единбуршка школа геолога, међу којима је био и истакнути серСер Ендру Ремзи, са својом ФизичкомФизичког геологијом и Географијом Велике Британије, истицала је велику важност денудације у конфигурацији земних површина, а посебно ерозију долина изазвану активношћу текуће воде. Гикеова књига, која се заснива на огромном познавању државе, даладавала је важан допринос доктринама Единбуршке школе. Ускоро је и он сам себе почео да истиче као једног од главних представника ове школе.

ПосебниКада Огранакје 1867. основан посебни огранак Геолошког завода за Шкотску основан је 1867. г., а Гикион је именован за првог директора. Када је Марчинсон постао професор геологије и минералогије на Универзитету у Единбургу 1871. г. он је постаопосато први шеф катедре. На овим двема позицијама остао је до 1881. г. Те године, додељенадодељено му је МарчиносноваМарчиносново медаљаодличје Геолошког друштва у Лондону и наследио је серСер Ендруа Ремзија на дужностимафункцијама генералног директора Гелошког завода Уједињеног Краљевства и директора Музеја за практичну геологију у Лондону. У пензију је отишао у фебруару 1901. г. Његов мандат обележило је залагање за микроскопску петрографију, грану геологије којој је посветио посебну студију, и изузетна збирка танких пресека британских стена. Касније је написао два мемоара Завода, - „ГеологијаГеологија централног и западног Фајфа и Кинроса“Кинроса (1900), и „ГеологијаГеологија источног Фајфа„Фајфа (1902).

Још од почетка каријере, када је почео да истажује геологију острва Скај и других западних острва, заинтересовао се за вулканску геологијугеологијуи и 1871. г. је пред Геолошким друштвом у Лондону изнео вулканску историју [[палеоген|палеогена]]Палеогена у Британији. Како било, остало је још много нерешених проблема. Овде су му много помогла путовања широм Европе и по западној Америци. Док су кањони Колорада потврдили његове дугодишње ставове о ерозији, вулканске регије Вајоминга, Монтане и Јуте представљали су вредан материјал за објашњење вулканског феномена. Резултати његових каснијих истраживања представљени су у есеју под називом „Историја“Историја вулканске активности током терцијараТерцијара на Британским острвима“острвима” који је објављен у „ТрансакцијамаТрансакцијама Краљевског друштва у Единбургу“Единбургу (1888). Његови ставови о вулканској геологији изложени су у председничким говорима пред Геолошким друштвом у Лондону 1891. и 1892. године а после тога преточени у књигу „Древни''Древни вулкани Велике Британије“Британије'' (1897). Остали резултати са његових путовања сакупљени су у делу „ГеолошкиГеолошки прикази у земљи и иностранству“иностранству (1882).

Гики је написао биографију Едварда Форбса и биографије својих претходника, серСер Родрика Марчинсона (у два тома, 1875) и серСер Ендруа Кромби Ремзија (1895). Његова књига „УтемељивачиУтемељивачи геологије„геологије састоји се од уводних предавања на [[Универзитет Џонс Хопкинс|Универзитету Џонс Хопкинс]] у [[Балтимор]]у из 1897.

Године 1898. одржао је Романес Лецтурес, које су објављене под називом „ВрстеВрсте предела и њхов утицај на књижевност“књижевност. Студија физичке географије у Великој Британији је знатно унапређена захваљујући његовимнејговим напорима. Међу његовим делима која обрађују ову тему налази се и „НаставаНастава географије“географије (1887). НаписаоПисао је још и „ШкотскеШкоткске мемоаре“мемоаре (1904) и „ПејзажПејзаж кроз историју и другидруге есеји“есеје (1905). „ЊеговоЊегово дело Шекспирове птице“птице објављено је 1916. г.

Гики је био задужен за међународну сарадњу у Краљевском друштву од 1890. до 1894, а за председника је изабран 1909. г. Одликован је 1896. Био је председник Геолошког друштва у Лондону 1891. и 1892. г., и поново 1906. и 1907. г. Био је и председник Британске научне асоцијације 1892. г.

Титулу доктора наука у области права је стекао на Универзитету у Глазгову у јуну 1901. године.<ref>{{Cite news | newspaper = The Times | articlename = Glasgow University jubilee | day_of_week = Friday | date = 14. 6. 1901. | page_number = 10 | issue = 36481|}}</ref>

ТитулаОдликован витезаје додељенау муред јевитеза 1891. г.<ref>{{cite journal | date = 7. 8. 1891. | title = Osborne, July 30, 1891 | journal = [[London Gazette]]