Марија Кон (филолог) — разлика између измена

м
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
 
Образовање је наставила у Бечу, гдје је завршила студиј [[Славистика|славистике]] и германистике, а [[1916]]. одбранила докторску дисертацију "Њемачка поезија [[Петар Прерадовић|Петра Прерадовића]]" код бечког слависте М. Решетара,<ref>{{Cite web|url=https://www.ff.unsa.ba/index.php/bs/o-odsjeku-ger|title=Odsjek za germanistiku|last=|first=|date=17. 5. 2018.|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref> чиме је постала прва жена доктор наука са подручија Босне и Херцеговине. Вративши се у Босну и Херцеговину као прва докторица наука, Марија Бергман је у међуратном периоду предавала “народни језик” у гимназијама [[Мостар]]<nowiki/>а, [[Цетиње|Цетиња]] и Сарајева. Удала се за грађевинског [[инжењер]]<nowiki/>а Емила Кона и с њим основала породицу у Сарајеву. Успоном [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]] у Њемачкој тридесетих година долази и до јачања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Југославији. Марија Кон се већ као просвјетна радница у Сарајеву борила против проусташких ставова појединих ученика.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref>
<blockquote>''Не ради се увијек о томе да ли су мене моји ђаци вољели - ја сам њих вољела! А ипак, Дара, како сам била престрављена кад сам видјела да су они исти ученици или ученице, који су - испадало је тако, били приступачни свему што умјетничко дјело пружа, ипак у исто вријеме били предани најнехуманијој идеологији!'' - из писма које је Марија Кон упутила књижевници [[Дара Секулић|Дари Секулић]] [[7. април]]<nowiki/>а 1970.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassrpske.com/cir/komentar/kolumne/marija-kon/1086|title=Марија Кон|last=Секулић|first=Дара|date=27. 4. 2012.|website=Глас Српске|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref></blockquote>
 
Живот Јевреја је ипак текао нормално до октобра [[1940]]. године, када влада ограничава права јеврејске дјеце на средње и више образовање. Кон је тада с бројним сарајевским професорима основала посебан први разред гимназије како би се Јеврејима омогућило даљње школовање. Положај Јевреја се драстично погоршао окупацијом Југославије у [[Априлски рат|априлу 1941.]] Кон је отпуштена из службе, а затим затворена у [[Логор Раб|концентрациони логор Раб]]. Након ослобођења логора [[1943]]. Кон се домогла партизанске територије и постала директорица гимназије у [[Глина (град)|Глини]]. Њена дјеца су се придружила партизанима; син Михаел је погинуо у [[Двор на Уни|Двору на Уни]], а кћерка Мирјана (касније Папо) је заробљена на [[Игмански марш|Игману]] [[1943]]. и одведена у [[концентрациони логор Равензбрик]]. Приликом заробљавања и касније представљала се као српкиња, Мирјана Папић. Марија Кон и њена кћерка, касније суткиња и професорица породичног права, биле су међу петином сарајевских Јевреја који су преживјели [[Холокауст]]. Кон је у периоду 1945 - [[1949]]. обављала разне функције у области културе и школства у Мостару и Сарајеву.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref> Радила је као професор југословенске књижевности на Вишој педагошкој школи у Сарајеву (1949.), а 1950. позвана је да учествује у стварању Катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. Од 1957. је вандредни професор Њемачке књижевности. Бавила се њемачком књижевношћу од 17. до 20. стољећа, а посебно преводилачким радом, те је прва водила Одсјек за германистику и англистику. Пензионисала се 1968. године, али је наставила водити бригу о раду Одсјека, који је [[1984]]. организирао прославу “изузетног јубилеја”, њеног 90. рођендана. Умрла је у Сарајеву 9. августа 1987. године.<ref>{{Cite book|title=Zabilježene - Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku|last=Grupa|first=autora|publisher=Sarajevski otvoreni centar|year=2015|isbn=978-9958-536-36-6|location=Sarajevo|pages=141}}</ref>
 
Била је члан [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].