Жан Калвин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 21:
Студирао је теологију у [[Париз]]у на [[Сорбона|Сорбони]], али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од [[1528]]. године, студирао је право у [[Орлеан]]у где је пао под утицај [[Мелхиор Волмар|Мелхиора Волмара]], протестанта. Калвин [[1532]]. године издаје расправу на [[Сенека|Сенекино]] дело -{''De Clementia''}-.<ref> - {{en}} - [http://www.calvin.edu/about/history/john-calvin.html Calvin published his first book, a commentary on De Clementia]</ref> Две године касније, [[1534]]. објавио је своје најзначајније дело -{''Institutio Christianae religionis''}-, које ће целог живота дорађивати и допуњавати. У њему је изложио своје најважније политичке, верске и социјалне идеје, које ће убрзо применити у пракси у Женеви.
 
[[Католицизам|Римокатоличку цркву]] напушта [[1533]]. године са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворннуизворну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне [[Франсоа I Валоа|Франсое I]], отпутовао је у [[Базел]]. На пропутовању кроз [[Женева|Женеву]] придружио се Фарелу у његовој намери да изврши [[Протестантска реформација|реформацију]]. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.
 
Током свог живота неколико пута је издао дело -{''Articuli de Regimine Ecclesiae''}- у коме је расправљао на тему [[Тајна вечера|Тајне вечере]] и још неколоконеколико верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске [[конгрегација|конгрегације]] и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са [[Филип Меланхтон|Меланхтоном]], али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио [[теократија|теократски]] режим по угледу на [[Стари завет]].
 
Полагао је право на [[изопштење|екскомуникацију]] и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су [[песма]] и игра. Затваране су кафане и гостионице, а за било какво довођење постојећег поретка у питање била је предвиђена казна смрћу, или, у блажим случајевима, протеривање из града. [[Диктатор]] је постао [[1555]]. године у Женеви која је постала град са најчвршћим [[морал]]ом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух реформатора не-лутеранске протестантске цркве.