Корисник:Pinki/Песак/Песак 2 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 69:
Руководство КПЈ тада се оријентисало на протесте код Владе и у [[Уставотворна скупштина Краљевине СХС|Уставотворној скупштини]], истичући противзаконити карактер ''Обзнане''. Овакав став није задовољио део револуционарно расположених чланова КПЈ, посебно млађих, који су почели да се одлучују за индивидуални терор. Радник [[Спасоје Стејић]] је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#28. јун|28. јуна 1921.]] у [[Београд]]у извршио неуспели атентат на регента [[Александар I Карађорђевић|Александра]], а омладинац Алија Алијагић, члан организације ''[[Црвена правда]]'' је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#28. јун|21. јула 1921.]] у [[Делнице|Делницама]] убио министра Милорада Драшковића, аутора ''Обзнане''. Иако КПЈ није стајала иза њих, ови догађаји знатно су утицали да [[Народна скупштина Краљевине СХС 1921—1922.|Народна скупштина]] [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#2. август|2. августа 1921.]] донесе ''Закон о заштити државе'', којим је свака комунистичка активност оквалификована као противзаконита и чиме је дефинитивно забрањен рад Комунистичке партије. Већина руководећих личности КПЈ, укључујући и комунистичке народне посланике, била је тада ухапшена и Потом су изведени на суд, а [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1922.#25. фебруар|фебруара 1922.]] на ''[[Видовдански процес|Видовданском процесу]]'' осуђена на двогодишње затворске казне. Забраном рада, завршен је период рада Комунистичке партије у коме је деловала као легална партија.{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=76—77}}{{sfn|Просвета|1978|p=70}}
Сконцентрисано углавном на проблеме радничке класе и сиромашних градских слојева, руководство КПЈ није сагледало све стварне друштвене противречности у новој држави. Није показало интерес за национално питање, које је политички било најактуелније, као ни за суштину сељачких покрета у земљи. Оно је перспективу победе социјалистичке револуције у Југославији заснивало на концепту европске и светске револуције, који је тада превлађивао у међународном комунистичком покрету, као и међу свим чланицама [[Коминтерна|Комунистичке интернационале]]. Овај концепт одбачен је на Трећем и Четвртом конгресу Коминтерне, 1921. и 1922. након чега је главни циљ постао борба за стварање „јединственог фронта радничке класе“. Друштвено-политичке прилике у Краљевини СХС утицале су на продубљивање класних супротности и стварање повољних могућности за ширење револуционарног радничког покрета. Политички живот, након одстрањивања Комунистичке партије, постао је обележен све оштријим супротностима и борбама између националних буржоаских партија, што је узроковало све дубље политичке кризе. Такви услови наметнули су као нужно стварање илегалне револуционарне партије, која је заступала програм радикалних друштвених преображаја.{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=81—86}}
== 1921—1929. ==
== 1929—1941. ==
| |||