Кнежевина Бугарска — разлика између измена

Стамбулов, Каравелов и Муткуров су именовали коалициону владу и сазвали скупштину ради избора новог кнеза. Сви руски официри напустили су Бугарску. На крају је изабран [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд од Сакс Кобурга и Готе]] који је ступио на дужност августа 1887. године. Он је узео за председника владе Стамбулова. Софијски универзитет основан је 1888. године. Две године касније спречена је завера чији је циљ било Фердинандово свргавање, а 1891. године извршен је неуспешан атентат на Стамбулова за који се веровало да је подстакнут од Русије. Кнез се оженио [[Марија Лујза од Парме|Маријом Лујзом]] од Бурбон-Парме у Италији и 1894. године је рођен њихов син [[Борис IIІІІ од БугарскиБугарске|Борис]], који је добио име по покрштеном [[борис I|средњовековном владару]]. Уставним амандманом Стамбулов је издејствовао да дете буде ослобођено обавезе преласка у православље, јер је то био услов за венчање кнеза. Међутим, сукоб због именовања министра војног довео је до његове оставке исте 1894. године. Кнез Фердинанд је већ неко време осећао Стамбуловљеву моћ и није трпео његово ругање европском церемонијалу уведеном на бугарском двору. Годину дана касније Стамбулова су убили Македонци. Наредни председник владе постао је умерени конзервативац Константин Стоилов који је онда створио своју Народну странку са основним паролама: слобода и законитост, поредак и међународно признање. Смрћу руског цара [[Александар III Александрович|Александра III]] уклоњена је највећа препрека. Питање вере престолонаследника је било најбитније и Фердинанд је 1895. године објавио да ће Борис прећи у православље. Цар [[Николај II Александрович|Николај II]] је прихватио да му буде кум. Султан је признао Фердинанда за кнеза Бугарске и генералног гувернера Источне Румелије, овај је отишао у Цариград да положи вазалску заклетву султану, а онда се упутио у обилазак европских престоница и присуствовао је царевом крунисању.