Кнежевина Бугарска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Мењам датотеку Flag_of_the_Ottoman_Empire.svg другом датотеком Flag_of_the_Ottoman_Empire_(1844–1922).svg (CommonsDelinker; разлог: File renamed: [[:c:CO
Ред 83:
== Унутрашња политика до 1908. године ==
[[Датотека:Zar Ferdinand Bulgarien.jpg|250px|мини|лево|Фердинанд Бугарски]]
Стамбулов, Каравелов и Муткуров су именовали коалициону владу и сазвали скупштину ради избора новог кнеза. Сви руски официри напустили су Бугарску. На крају је изабран [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд од Сакс Кобурга и Готе]] који је ступио на дужност августа 1887. године. Он је узео за председника владе Стамбулова. Софијски универзитет основан је 1888. године. Две године касније спречена је завера чији је циљ било Фердинандово свргавање, а 1891. године извршен је неуспешан атентат на Стамбулова за који се веровало да је подстакнут од Русије. Кнез се оженио [[Марија Лујза од Парме|Маријом Лујзом]] од Бурбон-Парме у Италији и 1894. године је рођен њихов син [[Борис IIІІІ од БугарскиБугарске|Борис]], који је добио име по покрштеном [[борис I|средњовековном владару]]. Уставним амандманом Стамбулов је издејствовао да дете буде ослобођено обавезе преласка у православље, јер је то био услов за венчање кнеза. Међутим, сукоб због именовања министра војног довео је до његове оставке исте 1894. године. Кнез Фердинанд је већ неко време осећао Стамбуловљеву моћ и није трпео његово ругање европском церемонијалу уведеном на бугарском двору. Годину дана касније Стамбулова су убили Македонци. Наредни председник владе постао је умерени конзервативац Константин Стоилов који је онда створио своју Народну странку са основним паролама: слобода и законитост, поредак и међународно признање. Смрћу руског цара [[Александар III Александрович|Александра III]] уклоњена је највећа препрека. Питање вере престолонаследника је било најбитније и Фердинанд је 1895. године објавио да ће Борис прећи у православље. Цар [[Николај II Александрович|Николај II]] је прихватио да му буде кум. Султан је признао Фердинанда за кнеза Бугарске и генералног гувернера Источне Румелије, овај је отишао у Цариград да положи вазалску заклетву султану, а онда се упутио у обилазак европских престоница и присуствовао је царевом крунисању.
 
У току последње деценије 19. века, главно спољно питање било је питање Македоније, а након силаска Стоилова са власти 1899. године, уследио је низ кратковеких кабинета који су се борили да дођу до новца. До 1901. године јавни дуг је нарастао на 250 000 000 златних франака, а његова отплата је односила 30% државног буџета. Влада је принуђена да прихвата све услове страних кредитора. Земљишни порез који је увео Стоилов замењен је 1899. године десетком, јер индустрија и трговина још увек нису биле довољно развијене да могу да донесу буџетске приходе. Заузимање бивших читлука регулисано је 1880. године успостављањем 15-огодишње исплате откупа што је касније олакшано. Бугарски сељаци су на крају стекли земљу, пошто су је исплатили држави која је дала неку надокнаду њеним првобитним власницима. Површина обрадиве земље се повећавала пошто до 1907. године није ограничавано крчење шума. Најзначајнији усеви су биле житарице, а овце су обезбеђивале месо и млеко. Јаз између села и градова се све приметније продубљивао. Стране банке нису ушле у Бугарску све до 90-их, а Народна банка није имала огранке ван већих градова, те се позајмљивало углавном од приватних зајмодаваца.