Корисник:Pinki/Песак/Песак 2 — разлика између измена

 

== 1921—1929. ==

=== Почеци илегалног партијског рада ===

Забрана легалног рада, хапшење чланова руководства, као и осека револуционарног расположења, довели су наглог пада, али и нове етапе у раду Комунистичке партије. Тада је започео период прилагођавања новим условима илегалног рада. Како би се превазишао проблем у руковођењу, руководство је још [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#Јун|јуна 1921.]] изабрало Заменички извршни одбор, у саставу [[Моша Пијаде]], [[Триша Кацлеровић]] и [[Коста Новаковић (политичар)|Коста Новаковић]], са задатком да у случају хапшења званичног руководства настави са руковођењем партије. Како је део опортуниста пружио јак отпор овом руководству, у [[Беч]]у је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#Септембар|септембра 1921]], под утицајем [[Сима Марковић|Симе Марковића]], формиран Загранични комитет, односно паралелно руководство Партије које се налазило у иностранству. Појава двојног руководства довела је до нових подела, с обзиром да су се појавила различита гледишта о путевима обнове Партије, као и правцу и методама њене акције. Тада је дошло до борбе између идејно и политички још незрелих револуционарних снага и оних који су били оптерећени реформистичким, социјалдемократским и анархосиндикалистичким идејним наслеђем, а из ових сукоба у врховима КПЈ настале су „лева и десна фракција”.

 

Заменички извршни одбор сматрао је као најважнију, уз обнављање рада партијских организација, обнову рада синдикалних организација, па је крајем [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#Октобар|октобра 1921.]] основан Међусавезни синдикални одбор као највиша инстанца Независних синдиката, који је представљао легални наставак рада Обзнаном забрањеног Централног радничког синдикалног већа. Убрзо потом почела је да излази и синдикална штампа. Иако у илегалним условима, Партија се посебно ангажовала у акцији прикупљања помоћи гладнима у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русији]], коју је организовао Одбор под руководством [[Иван Рибар|Ивана Рибара]] и Моше Пијаде. Иницијативом Заменичког одбора забрањени [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савез комунистичке омладине]] (СКОЈ) основао је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#21. август|23. августа 1921.]] легалну организацију Савез радничке омладине Југославије (СРОЈ). [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1922.#Јул|Јула 1922.]] у Бечу је одржана [[Прва земаљска конференција КПЈ]], на којој је дошло до сукоба између Заменичког одора, који се налазио у земљи и Заграничног комитета, који је био у иностранству, али су превагу у руководству однели ставови „десне фракције” предвођене Симом Марковићем.

 

Након хапшења Симе Марковића, на партијском Пленуму [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1922.#Децембар|децембра 1922.]] превагу у руководству однела је „лева фракција”. Тада усвојени ставови огледали су се у доношењу одлуке о оснивању легалне '''[[Независна радничка партија Југославије|Независне радничке партије Југославије]]''' (НРПЈ), као и на плановима о освајању позиција у синдикалним и другим легалним организацијама и отварању дискусије у КПЈ о националном питању. Оснивачка конференција НРПЈ одржана је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1923.#Јануар|јануара 1923.]] у [[Београд]]у и на њој су усвојени Програм, Статут и ''Акциони програм'', као и упућен ''Проглас радичкој класи Југославије''. На Другој земаљској конференцији КПЈ одржаној маја 1923. победила је „лева фракција”, након чега је изабрано ново руководство на челу са Тришом Кацлеровићем. Тада је расправљано о изградњи КПЈ као илегалне кадровске партије, као и о националном питању, политичкој ситуацији, о синдикалној политици и о аграрном питању. Убрзо потом јуна 1923. одржан је Други конгрес Савеза комунистичке омладине.

 

Крајем маја 1923. преко штампе Независне радничке партије почела је јавна дискусија о националном питању како би се добили што правилнији ставови. Августа исте године НРПЈ је у Београду покренула марксистички часопис ''Борба'', док је у Љубљани излазио ''Глас слободе'', а у Загребу и Београду омладински листови ''Искра'' и ''Млади радник''. Уз подршку партијског руководства у оквиру НПРЈ августа 1923. у Београду је формиран Централни секретаријат жена са задатком да развије политички, културно-просветни и синдикални рад међу женама. Иако знатно ослабљена, КПЈ је преко синдиката наставила одлучну борбу. У току 1923. вођено је више успешних радничких штрајкова, од којих су најзначајнији били генерални штрајк рудара у Хрватској, генерални штрајк железничара у Словенији, штрајк 10.000 рудара у словеначким рудницима у Трбовљу, Загорју и Храстнику, генерални штрајк помораца обалне пловидбе и др. Након пораза бугарских комунистичких снага у Септембарском устанку, КПЈ је организовала акције за помоћ и прихват бугарских револуционара.

 

== 1929—1941. ==