Перо Поповић Ага — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
POla teksta je bilo sa 27.januarom a pola sa 28. janouarom. |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
|професија=обућарски радник
}}
'''Петар Перо Поповић Ага''' ([[Ужице]], [[28. јануар]] [[1905]] — [[Загреб]], [[14. август]] [[1930]])
== Биографија ==
Рођен је [[28. јануар]]а [[1905]]. године у [[Ужице|Ужицу]]. Године [[1915]], за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], његов отац Раде дошао је кући са фронта на одсуство, али као се раније разболео од трбушног [[тифус]]а убрзо је умро. Месец дана потом, такође од тифуса, умрла је и његова мајка Павлија. Након што је остао без родитеља, бригу о њему и његово петоро браће и сестара — Милици, Даници, Данилу, Јели и [[Јеврем Поповић|Јеврему]], преузело је сиротиште. До краја Првог светског рата налазио се у дому у Ужицу, који је основао [[Црвени крст]]. Након ослобођења један калуђер је групу деце из сиротишта повео у Београд, где је извршена подела — они који су завршили основну школу упућени су у разна места по [[Војводина|Војводини]], на учење заната, а остали су послати по домовима и манастирима.{{sfn|Petrović|1979|pp=401—402}}
Перо је тада био упућен у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]], код једног трговца, али је убрзо потом послат у [[манастир Бешеново]] на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Из [[Бешеново|Бешенова]] је пребачен у [[манастир Хопово]], а одатле у [[Нови Сад]] у задужбину Марије и Јована Трандафила остављену српској ратној сирочади. Године проведене по разним домовима биле су изузетно тешке, посебно оне у Ужицу, за време рата. Тада је почео да помаже у послу домском обућару [[Чеси|Чеху]], бившем [[Аустроугарска|аустроугарском]] подофициру, а касније у Новом Саду је почео са редовним изучавањем обућарског заната, који је завршио крајем [[1921]]. године. Након изученог заната, извесно време је радио у Новом Саду, а у пролеће [[1922]]. прешао је у [[Београд]].{{sfn|Petrović|1979|pp=401—402}}
На самом почетку живота, Перо је као штићеник дома ратне сирочади осетио горчину живота, што је у њему родило одређени бунт према онима који су газдовали. Још као шегрт, а потом и као радник, повезао се са новосадским шегртима и радницима, преко којих је добио прва сазнања о [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] и [[Комунизам|комунизму]]. Доласком у Београд, дошао је у додир са младим београдским комунистима са којима је заједно учествовао у припреми прослави радничког празника [[Први мај|Првог маја]]. Седамнаестогодишњи Перо, кога су другови прозвали Ера, видно се истицао међу младим радницима, због чега је убрзо био примљен у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Заједно са другим истакнутим младим радницима припадао је такозваној „ударној групи” омладинаца која је учествовала на свим зборовима, протестима и демонстрацијама. Био је прочелник скојевске ћелије на [[Хаџипоповац|Хаџипоповцу]].{{sfn|Petrović|1979|pp=402—404}}
Од [[1923]]. године члан је [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, а од [[1924]]. организациони секретар ЦК СКОЈ-а. Радио је у изванредно тешким илегалним условима. Путовао је по [[Југославија|Југославији]] и организовао омладину. У [[Сплит]]у су га покушали ухапсити, али је успео да побегне.
Линија 24 ⟶ 28:
Основна школа на [[Дорћол]]у у Београду која је носила његово име је преименована у [[Михаило Петровић Алас|Михало Петровић Алас]] [[1994]]. године. У парку Зеленгај, на месту где су Поповић и Колумбо погинули, до [[1991]]. је стајала спомен-плоча у спомен на овај догађај. Данас се тамо налази само камен на коме је била плоча.
Његов рођени брат
== Фото галерија ==
Линија 32 ⟶ 36:
Датотека:Mjesto pogibije Popovica Age i Kolumba-Goljak.JPG|Место у парку [[Зеленгај]] где су 1930. погинули Поповић и Колумбо
</gallery>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* '''[[Мала енциклопедија Просвета]]''', Београд 1959. година
== Спољашње везе ==
{{Седам секретара СКОЈ-а}}
| |||