Палата Србије — разлика између измена

|референце =

}}

 

Идеја о подизању палате, као једног од најважнијих државних објеката у годинама непосредно после [[Други светски рат|Другог светског рата]], временски се поклапа са почеком изградње новог града на левој обали [[Сава|Саве]], који је требало да преузме улогу престонице нове социјалистичке државе.<ref>Љ. Благојевић, Нови Београд: оспорени модернизам, Београд 2007.</ref> Према условима конкурса који је расписан [[1947]]. године Палата је схваћена не само као архитектонски, већ и као урбанистички репер читавог будућег Новог Београда.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, Б. Мишић, Палата Савезног извршног већа у Новом Београду, #http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/8/10_biljana_misic.pdf, приступљено 28.03.2016.</ref> У периоду од [[1992]]. до [[2003]]. је била седиште Владе [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]], а од [[2003]]. до [[2006]]. седиште [[Савет министара Србије и Црне Горе|Савета министара Државне заједице Србије и Црне Горе]]. Истовремено, у овој згради је своју канцеларију имао председник СФРЈ [[Јосип Броз Тито]], председници [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], [[Председник СРЈ|председници СРЈ]], те једини предедник СЦГ [[Светозар Маровић]]. После распада СЦГ, маја [[2006]]. године, зграда је прешла у надлежност [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]].