Поред поменутих антигена у АБО систему еритроцити могу да садрже антигене који се означавају као [[Rh фактор]]. Разлика између Rh антигена А и Б је у томе што тек већа количина унетих Rh-антигена доводи до стварања Rh антитела у плазми примаоца, док су антитела анти-А и анти-Б стално у њој присутна. Крв Rh<sup>+</sup> особе садржи [[Rh антиген]] (Д антиген), док је Rh<sup>-</sup> крв без тог антигена.
Разумевање генетике [[Rh систем]]а је од посебног значаја за брак Rh негативне<sup>-</sup> мајке и Rh<sup>+</sup> оца. У таквом браку се може зачети ембрион са Rh<sup>+</sup> крвљу код кога се ствара Rh антиген (Д антиген). Сматра се да плацента у већини случајева спречава пролазак Rh антигена ембриона у крв мајке, али се то у извесним случајевима дешава. Када се то деси у крви мајке долази до постепеног стварања Rh антитела, што најчешће нема последице за прво дете, јер оно до тада већ заврши своје развиће. Међутим, при самом порођају у крв мајке доспева већа количина Rh антигена што изазива стварање антитела. У случајевима када је оваква трудноћа правовремено детектована, трудници се 24-7224–72 сата пред порођај интрамускуларно примени препарат који садржи анти-Rh антитела која се везују за Rh<sup>+</sup> еритроците, спречавају појаву имуног одговора мајке па самим тим и стварање [[Меморијски лимфоцит|меморијских лимфоцита]] и дугоживећих [[плазмоцит]]а који би приликом следеће трудноће могли да узрокују проблеме у развоју плода. Уколико се ово не изведе, следећа трудноћа у већини случајева (око 65%) јесте вијабилна али се дете рађа са благим или некада и веома тешким [[анемија]]ма које често имају фаталан исход.
