Брвнара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 9:
Сасвим извесно, у питању је један од најстаријих типова грађевине, који у функцији стамбених и економских зграда које задовољавају свакодневне људске потребе у различитим културама и епохама постоји паралелно са званичним архитектонским стиловима намењеним монументалним и репрезентативним грађевинама. Због лако доступне грађе, брвнаре су нарочито распрострањене у шумовитим крајевима ([[Северна Америка]], [[Русија]], [[Скандинавија]]). Најчешће су релативно малих димензија и једноставне конструкције; покривају се [[Слама|сламом]], [[даска (грађевинарство)|даскама]], [[Шиндра|шиндром]] или плочама од [[Аргилошист|шкриљца]]. Унутрашњи простор, врло често без [[Плафон|таванице]], може бити подељен лаганим преградним зидовима (од дасака или плетера). Брвнара лежи директно на тлу, на постољу од дрвених греда (атула) или на подзиђу од камена.
 
У планинским пределима Балканског полуострва брвнаре се јављају у различитим варијантама и под различитим локалним називима (брвњача, осаћанка, талпара, талпињача) као најчешћи тип куће и економских објеката унутар окућнице. Поред тога, у овим крајевима (Србија, Босна, Банија, Славонија, Румунија, Бугарска) из времена турске владавине (а нарочито у периоду од 16. до 19. века), када није било могуће обезбедити скупљи грађевински материјал нити покренути већи градитељски подухват, сачуван је значајан корпус [[цркава-брвнара]] ([[црква Светог пророка Јеремије у [[Гораждевац|Гораждевцу]], крај 16. или почетак 17. века; црква манастира Покајнице, 1818).
 
== Врсте брвнара ==