Вилине воде — разлика између измена

Простор на десној обали Дунава, који обухвата делове Дунавске падине, Карабурме и градску четврт Вилине воде на Палилули све до краја 19. века био је празан терен уз обалу Дунава. Његова урбанизација почела је на самом крају 19. века, упоредо са оснивањем и подизањем првих индустријских предузећа, што је унело и извесне промене у природном пејзажу. Ово подручје је средином 19. века веома удаљено од насељеног дела града, а на плану из 1850. године види се да је простор потпуно недефинисан. Тек на плану из 1875. године види се траса данашњих улица [[Венизелосова улица (Београд)|Венизелосове]] и [[Поенкареова улица (Београд)|Поенкареове]], док је цео пшростор испод ње означен као "баште", што јасно указује на пољопривредни карактер овог земљишта. Део поред Дунава обележен је као плаван, а нешто касније на делу између старе електричне централе и данашњег Панчевачког моста, оформило се дивље насеље "Депонија", насељено углавном сиромашним житељима, већином рибарима и лађарима. План Београда из 1884. године приказује овај простор као непланиран. Јавља се тек неколико усамљених објеката малих габарита и на почетку данашње индустријске зоне, око [[Улица Светозара Милетића(Београд)|Улице Светозара Милетића]], [[Фабрика шподијума и туткала М. Мунка]], једна од најстаријих фабрика у Београду. На преосталом простору који припада Палилули и Карабурми, уз Дунав су уцртане циглане и тадашње „баштоване“. У дубини територије према Карабурми, до последњих деценија 19. века налазиле су се циглане, које су користиле погодан квалитет земље, и објекти привременог карактера, стоваришта дрвне грађе и слично. Све до 1891. године овај простор је био ван рејона вароши. Општински одбор је 1891. године усвојио нове границе „рејона вароши Београда“, сматрајући да рејон треба да одговара умножавању становништва и да варош треба да се шири према Сави и Дунаву, како би се подстакла трговина, а заједно с њом, и речни саобраћај.<ref name="Михајлов 92" />