Википедија

Калафат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Исправљање координата и ситних грешака
Ред 7:
| грб = ROU DJ Calafat CoA.png
| површина = -
| становништво = 1733617.336<ref>{{cite web|url=http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002/etnii2002.zip|title=Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii|publisher=Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație)|accessdate=6. 8. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=[[Institutul Național de Statistică]] din România|accessdate=5. 8. 2013|date=јул 2013}}</ref>
| извор_становништво =
| година_становништво = 2011
| гшир = 43.98583398583
| гдуж = 22.957593301
| поштански_код =
| позивни_број =
Ред 22:
| локација = Calafat Romania CIA2006.png
}}
'''Калафат''' ({{јез-рум|Calafat}}) град[[Списак јеградова у Румунији|град]] је у крајњекрајњем југозападном делу [[Румунија|Румуније]], у историјској покрајини [[Влашка]]. Калафат је други по важности град у округу [[Долж (округ)|Долж]]. Име је добио (будући да се налази на Дунаву) по термину који означава "мајстора", који је члан бродске посаде, са улогом да поправља бродове и катранише пукотине.<ref>Радомир Јовановић: "Велики лексикон страних речи и израза", Београд 2007. године</ref>
 
Калафат према последњем попису из 2002. године има 21.227 становника.
Ред 37:
 
== Срби у Калафату ==
 
Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.<ref>Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године</ref> Године 1852. Срби становници места су свечано обележили рођендан аустријског цара. Организатор славља на којем су били угледни мештани свих нација, био је Јосиф Аврамовић родом из Новог Сада.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1852. године</ref> Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године.<ref>"Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године</ref> Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Калафат”