Драгомир Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 36:
Рођен је [[27. јул]]а [[1902]]. у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Драгомир Јовановић је потицао из професорске породице. Мајка Вилма му је била Немица, а отац Љубомир Србин. Крсна слава му је била [[Ђурђиц]].<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1315/mid/1315-1056.jpg "Коло", 21. новембар 1942, стр. 4]</ref> Гимназију је завршио у [[Велико Градиште|Великом Градишту]], а права у [[Београд]]у, где се запослио као полицијски чиновник Управе града. Из управе града Београда је отпуштен крајем марта 1929. због проневере новца. Међутим, већ годину дана касније је радио као полицијскi чиновник у Загребу. Спријатељио се са шефом загребачке полиције [[Јанко Бедековић|Јанком Бедековићем]], као и са његовим наследником [[Станоје Михалџић|Станојем Михалџићем]]. Када је 1933. пред посету краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] [[Загреб]]у, спречио [[усташе|усташку]] заверу,{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}} унапређен је у начелника Опште полиције Београда, мада су сви знали да је директно руководио другим политичким одељењем.
 
Након успостављања [[Шестојануарска диктатура|ШестојуануарскеШестојaнуарске диктатуре]], Драгомир Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста.
 
Јовановић је 1936. године био у делегацији југословенске полиције на заседању комисије за сарадњу европских полиција на сузбијању криминала у Берлину. Том приликом је успоставио важне контакте са одговорним полицијским личностима Немачког рајха и тада направио прве кораке у сарадњи са њима. Присуствовао је и [[Нирнбершки митинг|Нирнбершком конгресу]] [[НСДАП|Националсоцијалистичке странке]]. Као члан делегације југословенске полиције међународној полицијској конференцији и следеће, 1937. године боравио је у Берлину, где га је заврбовала немачка тајна служба. Подржао је предлог пољског делегата да Међународна комисија криминалистичке полиције прошири своју делатност и на борбу против „међународног комунизма“ и кандидатуру [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] за председника те комисије.{{sfn|Odić|Komarica|1977|p=22}} Јовановић и управник града Београда [[Милан Аћимовић]] су отишли у Берлин на разговоре са [[Хајнрих Химлер|Хајнрихом Химлером]] и Хајдрихом и постигли су са њима начелан споразум о сарадњи и размени полицијских официра за везу.{{sfn|Odić|Komarica|1977|p=22}}