Јанош Шајновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
== Биографија ==
Потекао је из племените породице Шајновић, чији каштел се налази у Тордашу. Јожеф Ердеди пише да је породица Шајновић хрватског порекла: „Хрватског порекла, породица Шајновић спада у ред оних јужнословенских породица, које се нису населиле само дуж Дунава ([[Српски Ковин]], [[Сентандреја]]), него су се прошириле на крајеве који се налазе даље од ове реке.“{{sfn|Erdődi|1970|p=134}}
Ђуро Шајновић се јавља као капетан будимског краја за време устанка [[Ференц II Ракоци|Ференца II Ракоција]]. Њега је Ракоцијев командант Јанош Боћан придобио за устаничку ствар. О томе Калман Тали пише следеће: „Једног рацког капетана, Фаркаша Миндсентија, који је некада служио под њим, затим Ђуру Шајновића, капетана будимског краја (Српског Ковина или Сентандреје), на крају једног сигетварског капетана по имену Бозо (кога је раније заробио) успео је да придобије заједно с неким њиховим подофицирима и војницима и навео их да се закуну на лојалност Ракоцију. Међутим, Миндсентија су као крволочника убиле масе Раца, које су фанатизирали попови који су се налазили у служби бечког двора. Капетан Бозо пак пао је у бици. Једино је Шајновић преживео до краја.”{{sfn|Thaly|1863|p=376}}
Зачетник племените породице Шајновић је био Иванов деда, Матија Шајновић. Он је прво био главни бележник, а затим поджупан Ђерске жупаније, а на крају председник судског стола у округу [[Кесег]]. Стекао је много поседа, нарочито у Фејерској жупанији, свеукупно око 20.000 јутара. Заједно са својом супругом Каталин Пожгаи добио је 1699. даровницу за села Тордаш и Калоз, по којима је породица добила придев „од Тордаша и Калоза”. Умро је 1729. Прва супруга Каталин Пожгаи родила му је два сина: Адама и Јосипа. Јосип Шајновић је оженио Ержебет Пејерш, која му је родила ћерку Борбалу и сина Ивана.{{sfn|Nagy|1863|p=10-11}}
Када је Иван ступио у језуитски ред, према правилима реда 24. септембра 1748. одрекао се свог богатства у корист свог оца. Још као теолог, поред теолошких наука бавио се и математиком и астрономијом. Између 1758. и 1760. био је асистент Максмилијана Хела, директора бечке дворске опсерваторије.
| |||