Беч — разлика између измена

Од [[1850]]. године Беч се шири тако што се прва предграђа унутар насипа урбанизују. [[1858]]. године срушене су градске зидине ({{јез-нем|Stadtmauer}}) које су окруживале сам центар града (данас 1. округ) и на том месту саграђен је [[Ринг (Беч)|бечки Ринг]] (прстен) или {{јез-нем|Ringstraße}}. [[Ринг (Беч)|Бечки Ринг]] је раскошна авенија дугачка 5,3 -{km}- која кружи око централног дела Беча (1.''-{Bezirk}-''-а). Изградња је отпочела са наменским планом ширења града на месту срушеног градског зида одлуком цара [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]]. Ринг је завршен и званично отворен [[1865]]., да би у периоду од [[1869]]. до [[1888]]. године биле завршене раскошне грађевине дуж њега попут [[Бечка државна опера|Бечке државне опере]], берзе, парламента, градске скупштине, [[Универзитет у Бечу|бечког универзитета]], музеја, академија и позоришта. Ова улица јединствена је у својој монументалности и дала је пресудан печат читавог једног периода архитектонском стилу Беча. Захваљујући томе је у [[Историја уметности|историју уметности]] уведен термин 'стил бечког Ринга'.

 

Након велике поплаве [[1830]]. године почело се размишљати о регулацији тока [[Дунав]]а кроз град, што је и остварено у периоду од [[1868]]. до [[1875]]. године. Многи рукавци са обе стране реке су исушени док је централни, који се пружао ка центру града, претворен у канал и са главним током реке образује острво, на коме су данас смештени 2. и 20.''-{Bezirk}-''. Са почетком индустријализације средином [[19. век]]а и становништво Беча почиње енормно да се увећава. [[1870]]. године град је већ имао 1 милион становника, да би свега 40 година касније, [[1910]]-те тај број износио 2 милиона. Најпознатији градоначелник из овог доба био је [[Карл Лугер]]. Био је у служби од [[1897]]. до 1910. године и познат је по реформама комуналних служби али и по израженом [[антисемитизам|антисемитизму]].