Ј (ћириличко) — разлика између измена

Слово Ј''ј'' је у [[Српска ћирилица|српску ћирилицу]] унео [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник|Први српски рјечник]]“''. Извео га је од латиничног слова ''-{[[Ï (слово латинице)|ï]]}-'' (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Најоштрији противник је био [[Јован Хаџић|Јован Светић-Хаџић]], тадашњи велики књижевник. У вези са тим је позната [[анегдота]], односно шта је Вук једном приликом приметио и како је оправдао овај свој поступак: „Видим, да из латинице нисам узео слово ј, ти сад не би био Јован него ован!“<ref>Маринковић, С. & Марковић, С. (прирередили) Српске народне приповетке. Креативни центар: Београд. {{page|year=2001|isbn=978-86-7781-053-5|pages=}}</ref> Поред слова Ј, у ''Првом српском рјечнику'' први пут су се појавила и слова Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ.

== Види јошjош ==