Николај Семјонов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Nikolay Semyonov
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија Научник}}
 
| име = Николај Николајевич Семјонов
{{Инфокутија Научник}}
| слика =Nikolay Semyonov Nobel.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Николај Николајевич Семјонов
| датум_рођења = {{датум рођења|1896|4|15}}
| место_рођења = [[Саратов]], [[Руско царство]]
| држава_рођења = {{застава|Руско царство}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1986|9|25|1896|4|15}}
| место_смрти = [[Москва]], [[Совјетски Савез]]
| држава_смрти = {{зас|Совјетски Савез}}
| вероисповест =
| школа = Петроградски универзитет
| поље = физика<br>хемија
| институција = Петроградски политехнички институт
| академија =
| студенти =
| познат_по =
| награде = [[Нобелова награда за хемију]] (1956)
| напомене =
| потпис =
| потпис_ширина =
| опис_потписа =
}}
'''Николај Николајевич Семјонов''' (или '''Семенов'''), ''ForMemRS''<ref name="frs">{{Cite journal|last=Dainton|first=L.|author-link=Frederick Dainton, Baron Dainton|year=1990|title=Nikolai Nikolaevich Semenov. 16 April 1896-25 September 1986|journal=[[Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society]]|volume=36|pages=526–546|doi=10.1098/rsbm.1990.0042|pmc=|pmid=|doi-access=free}}</ref> ({{Јез-рус|Никола́й Никола́евич Семёнов}}; 15. април 1896 - 25. септембар 1986) био је руски/совјетски [[физичар]] и [[Хемија|хемичар]]. Семјонов је 1956. [[Нобелова награда за хемију|године добио Нобелову награду за хемију]] за рад на механизму хемијске трансформације.
 
== Живот и каријера ==
Семјонов је рођен у [[Саратов|Саратову]], као син Елене Дмитријеве и Николаја Алексе Семјонова.<ref>{{Cite book|url=http://www.bookrags.com/biography/nikolai-n-semenov-woc/|title=Nikolai N. Semenov Summary}}</ref> Дипломирао је на одсеку за [[Физика|физику]] [[Санктпетербуршки државни универзитет|Петроградског универзитета]] (1913 &#x2013; 1917), где је био [[студент]] [[Абрам Федорович Иофе|Абрама Федоровича Иофе]]. 1918. преселио се у [[Самара|Самару]], где је током [[Руски грађански рат|руског грађанског рата]] служио у [[Александар Колчак|Колчаковом]] [[Бијели покрет|белом покрету]].
 
1920. вратио се у [[Санкт Петербург|Петроград]] и преузео дужност у лабораторији[[Лабораторија|лабораториј]]и за феномене [[електрон]]<nowiki/>а Петроградског физичко-техничког института. Такође је постао заменик директора института. 1921. оженио се [[Филологија|филологом]] Маријом Бореише-Ливеровски (ученицом Жирмунског). Умрла је две године касније. 1923. године Николај се оженио Маријином нећаком Наталијом Николајевном Бурцевом. Родила је Николају сина (Јурија) и ћерку (Људмилу).
 
Током тог тешког времена Семјонов је, заједно са [[Пјотр Леонидович Капица|Пјотром Капицом]], открио начин мерења [[Магнетно поље|магнетног поља]] [[Атомско језгро|атомског језгра]] (1922). Касније су експеримент побољшали [[Ото Штерн]] и Валтер Герлах који је постао познат као [[Штерн-Герлахов експеримент]].
 
1925. Семјонов је заједно са [[Јаков Иљич Френкел|Јаковом Френкелом]] проучавао [[Кинетичка теорија гасова|кинетику]] [[Кондензација|кондензације]] и [[Adsorpcija|адсорпције]] [[Para|пара]]. 1927. проучавао је [[Јон|јонизацију]] у [[Гас|гасовима]] и објавио важну књигу ''Хемија електрона''. Године 1928. он је заједно са Владимиром Фоком створио теорију термичког ометајућег пражњења [[Dielektrik|диелектрика]].
 
Предавао је на Петроградском политехничком институту и постављен за професора[[професор]]а 1928. године. 1931. организовао је Институт за хемијску физику [[Руска академија наука|Академије наука СССР-а]] (који се 1943. преселио у [[Черноголовка|Черноголовку]]) и постао његов први директор. 1932. постао је пуноправни члан Совјетске академије наука.
 
== Значајни радови ==
[[Датотека:KustodiyevSemenov_Kapitsa.JPG|мини|Семјонов (десно) и [[Пјотр Леонидович Капица|Капица]], портрет Бориса Кустодијева, 1921.]]
Изванредан Семјоновљев рад на механизму хемијске трансформације укључује исцрпну анализу примене теорије [[Ланчана реакција|ланчане реакције]] на различите реакције (1934 &#x2013; 1954) и, што је још значајније, на процесе [[Sagorevanje|сагоревања]].
 
Семјонов је написао две важне књиге у којима је изнео своје дело. ''Хемијска кинетика и ланчане реакције'' објављено је 1934. године, а енглеско издање 1935. године. Била је то прва књига у [[СССР]]-у која је развила детаљну теорију неразгранатих и разгранатих ланчаних реакција у хемији. Књига ''Неки проблеми хемијске кинетике и реактивности'', први пут је објављена 1954. године, ревидирана је 1958. године; постоје и енглеско, америчко, немачко и кинеско издање. За свој рад је 1956. године добио [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] (заједно са Сер [[Сирил Норман Хиншелвуд|Сирилом Норманом Хиншелвудом]]).
 
== Почасти и награде ==
 
* [[Орден Лењина|Лењинов орден]], девет пута <ref name="lat">{{Cite web|title=1956 Nobel Prize Winner in Chemistry : Soviet Scientist Nikolai Semyonov Dies|date=1 October 1986|website=[[Los Angeles Times]]|publisher=}}</ref> (1945, 1953, 1956, 1966, 1971, 1976, 1981<ref name="cdsb">{{Cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/Nikolai_Nikolaevich_Semenov.aspx|title=Nikolai Nikolaevich Semenov|year=2008|website=encyclopedia.com|publisher=Complete Dictionary of Scientific Biography|access-date=10 Oct 2011}}</ref>)
* Стаљинова награда (1941, 1949)
Линија 47 ⟶ 68:
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat-inline|Nikolay Nikolayevich Semyonov}}
 
* Nikolay Semyonov on Nobelprize.org, укључујући предавање 11. децембра 1956, ''Неки проблеми у вези са ланчаним реакцијама и теоријом сагоревања''
* Семјоновљево предавање [http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1956/semenov-lecture.html Неки проблеми у вези са ланчаним реакцијама и теоријом сагоревања]