У периоду од 1936. до 1941. године инж.Ђорђе Т. Петковић је радио у земунској фабрици авиона „Икарус“у„[[Икарус]]“у својству руководиоца различитих одељења, а једно време је био и шеф конструкционог одељења фабрике. У том периоду 1939 и 1940. године су биле најуспешније пословне године Икаруса, серијски су се производили ловачки авиони по британској лиценци [[Хокер-фјури]] и бомбардери [[Бристол-бленим]]. Паралелно са редовном серијском производњом одвијала се интензивна израда прототипова нових авиона домаћих конструкција: [[Аеро-2]], [[Б-5]], [[ММ-2]] и [[Оркан]]. Авион '''Аеро-2''' су конструисали инж. [[Борис Цијан]] и инж. Ђорђе Петковић-Брале ван радног времена учествујући на конкурсу за пројект школског авиона.
Током рата радио је у „Икарусу“, и „Рогожарском“, а ослобођење је дочекао у једној столарској радионици у Београду[[Београд]]у, радећи на обнављању оштећених цртежа авиона '''Аеро-2''', које је кришом успео да спасе из „Икаруса“.
Од новембра 1944. до краја 1953. радио је наизменично у Управи војне индустрије, и фабрикама „Икарус“ и „Утва“„[[Утва]]“. У том периоду радио је на авионима '''Тројка''', помагао проф. [[Душан Станков|Д. Станкову]] на реализацији двомоторног бомбардера '''Икарус 215''', са инж. Телешовим израдио начелне пројекте двомоторног транспортног авиона вишеструке намене и лаког двомоторног бомбардера.
Поред рада на пројектовању авиона, Петковић је у периоду од 1948. до 1950. конструисао и прве потпуно домаће стајне трапове од Пеђ-1 до и Пеђ-4, уграђиване на авионима Аеро-2 и Аеро-3, као и пловке за хидроавионе Аеро-2Х.
