Vodenica — разлика између измена

[[Датотека:Rutizam-com-440 2143xi obj obj-01-p6160003.jpg|мини|десно|260п|Vodenica (aktivna 4 od 6 kamena) kod [[Despotovac|Despotovca]], kamene strukture prekrivena ćeramidom, iz prve polovine 19. vijeka. Na užim bočnim stranama nalaze se po jedna vrata te se sa jedne na drugu obalu kanala jaza prelazi kroz vodenicu. Spomenik kulture od [[2001]]. godine.<ref>[http://www.kulturnonasledje.com/stara-vodenica-u-despotovcu.html Stara vodenica u Despotovcu]</ref>]]

[[Датотека:Watermills Pliva Jajce Bosnia.JPG|мини|дрсно|250п|Vodenice na reci [[Pliva|Plivi]]]]

 

U zavisnosti od mesta gdje su građene, bile su potočare, odnosno one građene na potocima, i lađarice na rekama. Od 12. veka prenošenjem iskustva iz prostora [[Vizantije]] pojavljuju se u ostalom delu Evropi vodenice na potocima i rekama. U to vreme, pojavili su se na evropskim rekama plivajući mlinovi kakvi su već bili razvijeni u Vizantiji. Vodenice lađarice su obično bile veće i s obimnijim kapacitetom. One su bile ukotvljene u blizini obale reke, a po potrebi imale su mogućnost premeštanja u zavisnosti od vodostaja. Zimi su redovno premeštane u zimovnik ili su ih izvukli na samu obalu kako bi ih zaštitili od plovećih santi leda. Vodenice-lađarice su se sastojale od dve lađe povezane sa vodoravnom osovinom na kojoj su bile pričvršćene lopate za zahvat vode koja je pokretala ceo sistem. Prenos horizontalne rotirajuće sile se putem zupčanika prenosila na uspravnu osovinu sa žrvnjem na kraju. Ceo proces mlevenja se odvijao u većoj lađi koja je bila zatvorena i pokrivena daskama. U toj prostoriji pored potrebnih alata za popravku bio je smešten i krevet za odmaranje mlinara. Druga, mala lađa ili čamac služio je uglavnom kao oslonac osovini sa lopaticama. Rad i održavanje lađarica je bio mnogo složeniji nego kod vodenica-potočara, a zahtevao je više stručnosti i više posla za mlinare koji su uglavnom bili iz redova tesara. Imena su dobijale po rekama na kojima su građene: dunavke na [[Dunav]]u, moravke na [[Morava|Moravi]], drinke na [[Drina|Drini]], savke na [[Sava|Savi]]. Po položaju vodeničnog točka postoje dva tipa vodenica: sa vertikalnim i sa horizontalnim točkom. U oba slučaja [[mlinski kamen]] se uvek kreće horizontalno, direktno pomoću vratila ili kod vertikalnih pomoću sistema zupčanika.

 

[[Ivan Jastrebov]] je zapisao o nazivu sela Ujmište da su mu ljudi iz tog kraja pričali da se to selo zvalo '''Ujam'''ište. Po njima, naziv je dobio po tome što je od starine, kod tog sela na Drimu, postojalo nekoliko vodenica (mlinova) gde se mlelo žito. Ujmište je od reči ujam (srpski) koja označava deo koji se daje u zajam, u zamenu za mlevenje. Ujmiti, unajmiti. I jedan prelaz na [[Drim]]u u oblasti [[Zadrima]] nosi srpsko ime za mlin, Vau-i-Mulinavet. Prijelaz je bio blizu sela Baldrena i vodio je do vodenice ('''mulin'''avet znači '''mlin''', vodenica). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 423., 401. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

 

== Vidi još ==