Град Приједор — разлика између измена

Данашње становништво Приједора разноликог је поријекла. Првобитно словенско становништво нестало је пред турском најездом у 15. вијеку{{Чињеница}} (Козарац се као српска{{Чињеница}} жупа први пут помиње 1334.), а мањи дио је исламизован. Подручје Тимара (села [[Омарска]], [[Марићка]], [[Буснови]], [[Бистрица (Приједор)|Бистрица]], [[Томашица (Приједор)|Томашица]] и [[Криваја (Приједор)|Криваја]]) населили су потом херцеговачки и црногорски Срби, половином 17. вијека и ту су као власи (сточари) уживали одређену аутономију. Остатак данашње града Приједора углавном је пуст до друге половине 18. вијека, када се Турци протјерани из Лике и Славоније насељавају у већем броју и оснивају данашњи град Приједор. Истовремено се из Лике, Далмације и Врховине досељавају Срби [[мартолог|мартолози]], углавном у данашња села на Козари{{Чињеница}}. Пред крај турске владавине, половином 19. вијека, долазе муслимански мухаџири (избјеглице) из Србије{{Чињеница}}, и други талас Срба мартолога. Први аустроугарски пописи показују да Срби представљају релативну већину (скоро 50% становништва). Геноцид извршен над Србима у току Другог свјетског рата утицао је на демографску слику града, тако да је у неким селима број становника преполовљен, док се број Муслимана равномјерно увећавао, те су послије пописа из 1971. представљали незнатну већину. Крајем 20. вијека велики број Муслимана одлази на Запад, тако да данас Срби представљају апсолутну већину на подручју града Приједор, са изузетком градића Козарца. Истовремено долази до насељавања великог броја Срба протјераних из Федерације и Републике Српске Крајине, па су у Приједору изграђена читава нова избјегличка насеља (Врбице, Калата, Воћњак, Главица, Аеродромско насеље итд.)

Католичко становништво у Приједору је насељено у току владавине Аустроугарске, углавном на подручју Љубије (Хрвати), те Пухарске, Чиркин-поља и Орловаца (Чеси и Пољаци).{{Чињеница}}