Петар Кочић — разлика између измена

Петар Кочић је писао сва три књижевна рода: [[Епика (књижевни род)|епику]] (приповетке, цртице и слике), [[Lirika|лирику]] (песме у стиху и прози) и [[Драма|драму]] (драмске сатире).{{sfn|Милићевић|1951|pp=20-21}} Највиши уметнички домет је достигао пишући приповетке и драмске сатире. У издањима сабраних дела објављују се и његови [[Публициста|публицистички]] и новинарски текстови, говори у [[Земаљски сабор Босне и Херцеговине|Сабору]] као и сачувана лична преписка. Његов књижевни опус по броју написаних дела није велики и највећи број дела је написао у студентским данима. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године. Током овог периода објавио је три збирке приповедака истог имена: „[[С планине и испод планине (1902)|С планине и испод планине]]” (1902), „[[С планине и испод планине (1904)|С планине и испод планине]]” (1904) и „[[С планине и испод планине (1905)|С планине и испод планине]]” (1905), као и драмску сатиру „[[Јазавац пред судом]]” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. године када су настали „[[Јауци са Змијања (књига)|Јауци са Змијања]]” (1910) и „[[Суданија]]” (1911). Књижевна критика сматра да је уметнички вреднија дела написао у првом периоду. Историја књижевности је двојако периодизовала Кочићево стваралаштво. Старији [[Историја књижевности|историчари]] су га сматрали једним од последњих писаца [[реализам у српској књижевности|српског реализма]], док је данас, под утицајем новијих историчара, устаљено мишљење да је Кочић један од првих [[Moderna u srpskoj književnosti|модерних]] писаца у српској књижевности.{{sfn|Деретић|2003|p = 43}}{{sfn|Вучковић|1989|pp=65}}

 

 

Кочић је приповетке написао настављајући традицију сеоске приповетке (Веселиновић, [[Павле Марковић-Адамов|Паја Марковић-Адамов]], [[Милован Глишић|Глишић]] и др). Ову традицију, која је пре његове појаве запала у дубоку кризу, модернизовао је и подмладио, уневши у њу нове елементе. У погледу форме, епски начин приповедања, са опширном дескрипцијом и расплинутим низањем догађаја, заменио је кратком, сажетом приповетком, занимљивом не само по свежем и живописном језику, него и по драмским елементима.{{sfn|Крушевац|1964|pp=108}} Уз складну примену модерних елемената Кочић је дао и нову обраду приповедних мотива. Уместо безбрижног сељака и задовољног, идеализованог села, каквом су били склони приповедачи из претходне генерације, Кочић је у својим делима приказивао намучене сељаке и тамну страну поробљене и сиромашне сеоске средине.