Како је у 19. веку Београд био идеално место за трговце и хотелијере у овом делу Балканског полуострва, не чуди да је средином 19. века Риста Паранос, заједно са шурацима Јовом и Николом КрсмановићКрсмановићем, допутовао из Брчког у Београд, у жељи да у њему и његовој околини прошири посао и стекну још веће богатство и иметак. {{цитат|Тако су ортачки Паранос и Крсмановић били међу првима који су, 1858. године, покренули узгој и трговину суве шљиве у шабачком, подринском и ваљевском крају, прво за сопствене потребе, а доцније и за извоз. Може се рећи да им је посао ишао врло добро, пошто крајем исте године из Тузле прелазе у Београд, где купују магазе на месту данашње Железничке станице и Савског шеталишта ка пристаништу.|}}
Проценивши да је Савамала идеална четврт за изградњу коначишта у коме се може остварити пристојна зарада, Паранос је градњу хотела започео прво куповином плацплаца на углу данашње Травничке и Карађорђеве улице, наспрам тадашњег великог Ковачевог хана, у окружењу Мале пијаце, једна од две београдске пијаце у 19. веку и савског пристаништа, на простору који је имао одређени економски значај. Током 1860. године на овом плацу изграшенизграђен је нови хотел, у европском стилу и по европским стандардима, који је својим изгледом одскакао од оријенталне Савскесавамалске архитектуре која се састојала од призменихприземних кућа, прашњавих сокака и чађавих магаза.
