Стјепан Држислав — разлика између измена

| мајка = [[Јелена од ЗадраСлавна]]

| деца = [[Светослав Суроња]], [[Крешимир III Трпимировић|Крешимир III]], [[Гојислав Трпимировић|Гојислав]]

Стјепан Држислав је био син [[Михаило Крешимир II|Михаила Крешимира II]] и његове супруге, [[Јелена од ЗадраСлавна|Јелене од ЗадраСлавне]]. У време смрти свога оца, Стјепан је био малолетан те је од 969. године до своје смрти, 8. октобра 976. године, као регент Хрватске деловала његова мајка, Јелена. Стјепан је подржавао [[Византијско царствоВизантија|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] у његовој борби против цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[устанак комитопула]]). Самуило је напао земљу Стјепана и освојио територије између реке Дрине и Босне. Самуило је Држиславу слао и посланике који су преговарали о склапању мира и савеза против Византије. Стјепан их је примио у Клису. Према речима сплитског надбискупа Мартина, Стјепан је 994. године прикупио новац за изградњу цркве Светог Михаила у Солину<ref>Rački: Documenta. стр. 23., 24.</ref>. Византијски цар га је наградио титулом епарха Далмације што му је дало формалну власт над темом [[Далмација (тема)|Далмацијом]]. Од стране архиепископа, Стјепан је 988. године крунисан за краља у Сплиту<ref>Thomas the Archdeacon: Historia Salonitana, caput 13.</ref>. Стјепан је повратио територије у Далмацији које је од Византије изгубио краљ [[Трпимир II]]. Далмација је тада обухватала градове Крк, Осор, Раб, Задар, Трогир и Сплит.